Станић: Рат у Украјини извао пораст цена и губитак куповне моћи у свету и Србији
БЕОГРАД: Помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС) Бојан Станић оценио је да је рат у Украјини довео до структурних економских промена у свету и Србији које се огледају у порасту цена, губитку куповне моћи становништва, паду инвестиција из ЕУ, као и да може имати дугорочни утицај на привредни раст наше државе.
Станић у изјави за Танјуг рекао да је сукоб допринео да се фактори као што су инфлаторни притисци додатно интензивирају.
"Ми смо имали ситуацију с порастом цена енергената и хране, с обзиром на то да су руско и украјинско тржиште веома значајни и за прозводњу енергената и производњу хране", објаснио је Станић напомињући да су то били главни покретачи убрзане инфлације на међународном тржишту, што се одразило и на привреду Србије.
Поред овога, рекао је да повећан дефицит у размени робе са иностранством и да је дошао у 2022. години на 11,4 милијарди евра, што је рекордан дефицит који негативно утиче на општу ситуацију у привреди.
Додао је и да је неизвесност на тржишту изазвана ратом, утицала на привреду Србије и у погледу прилива страних директних инвестиција.
"Оне су чак прошле године и повећане у односу на 2021. годину, али је чињеница да су инвестиције које долазе из ЕУ опале у односу на инвестиције које долазе из Кине", објашњава Станић.
Осврћући се на утицај сукоба у Украјини на нашу државу, Станић је додао да је присутна велика неизвесност која је последица политичке кризе у источној Европи и која је довела до успоравања привреде ЕУ која је наш главни спољно-трговински партнер.
"Због пада куповне моћи пада и унутрашња тражња и самим тим то све доводи до тога да привредници не могу да добро планирају пориходе и расходе. Самим тим дошло је до тога да нама крене да пада производња пре свега у прерађивачкој индустрији, пада грађевинска индустрија, имамо мању стопу раста", навео је Станић.
Нагласио је и да се привреда Србије привикла на новоформиране околности, али да је и један део терета морала да пребаци и на крајње потрошаче.
"То је довело до раста цена свих услуга у земљи, а посебно се тај раст видео у делатностима као што је прехрамбена и грађевинска индустрија", истиче Станић.
Како је навео, главни српски извозни производи у прошлој години су били бакар, челик, воће и поврће, производи ауто индустрије.
Објаснио је да у ситуацији када долази до успоравања, да се смањена потражња увек прво одрази на готове производе јер је њихова додата вредност већа, док "сировинска база и полупроизводи" бележе мањи пад.
"То би могло да помогне Србији да не изгуби потенцијал у смислу свог извоза.Оно што је чињеница, у дужем року би требало да се та извозна структура побољшава, у правцу делатности веће додате вредности", рекао је Станић.
Станић наглашава да прекиди ланаца снабдевања изазвани ратом нису битно утицали на српску привреду, јер су се у међувремену након пандемије ковида-19 поново отворила кинеско, али и друга велика тржишта,
"Наши привредници се снабдевају потпуно неометано, када говоримо о инпутима који они користе за пословне процесе, тако да сада то није толики проблем", наводи Станић.
Додаје да је са друге стране дошло до смиривања цена на тржишту енергената.
"Цена нафте дотиче готово сваки производ. Тако да када све то погледате, ланци снабдевања нису проблем. Проблем су сада неке друге ствари, присуство инфлације, успоравање пре свега европске привреде, али и постојање неизвесности јер не знамо шта ће се дешавати у другој половини ове године под утицајем политичке кризе", навео је Станић.
Станић сумња да би се цене брзо вратиле на онај ниво са почетка 2022. године, у хипотетичком сценарију уколико би се рат сутра завршио.
"Тешко је то очекивати, практично је немогуће да се то деси јер када имате и умањену инфлацију онда цене расту. Инфлација представља општи пораст цена на неком тржишту", истакао је Станић.
Додао је да је просечна инфлација у 2022. години била 12 одсто, а да се у овој години очекује да она буде 10 одсто, па би самим тим било очекивано и да општи раст цена порасте за око 10 одсто.
"Дакле нема говора о паду цена. Чињеница је да одређене цене могу пасти, али то су неки појединачни производи, али у просеку ће пораст цена бити присутан, што опет се негативно одражава на наставак опадања куповне моћи становништва", рекао је Станић.
Нагласио је да, иако су се цене неких енергената спустиле на ниво који је и нижи него што је био пре почетка кризе у Украјини, и даље је потребно време да се "вртлог инфлације смири" и да би цене постале стабилне.
"А ми ту стабилност цена можемо да очекујемо тек у другој половини 2024. године", закључио је Станић.