Шта доноси трансформација „Електропривреде Србије”?
Након што је Влада Србије усвојила закључак којим су омогућене реформе у ЈП „Електропривреда Србије”, створени су услови да до 1. маја 2021. године почне да ради независни оператор дистрибутивног система.
По речима министарке рударства и енергетике Зоране Михајловић, преносом имовине и преласком запослених на одржавању дистрибутивног система из ЈП ЕПС у „ЕПС Дистрибуцију” стварају се услови да Србија добије потпуно независног оператера дистрибутивног система. Усвојени план, осим преноса имовине и преласка запослених из Техничког центра ЈП ЕПС у оператера дистрибутивног система (ОДС), укључује и пренос удела у „ЕПС Дистрибуцији” с ЈП ЕПС на државу, издавање лиценце, као и усклађивање аката „ЕПС Дистрибуције”.
– Осим усклађивања „ЕПС Дистрибуције” са Законом о енергетици и добијања лиценце од Агенције за енергетику за делатност коју обавља, тај процес је важан и ради боље контроле трошкова и смањења губитака на дистрибутивној мрежи – рекла је Зорана Михајловић.
По речима уреднице портала „Енергија Балкана” Јелице Путниковић, о реструктурирању, трансформацији или реформи ЈП „Електропривреда Србије” прича се већ готово две деценије, заправо од периода након 2000. године, када је у Србији започео процес приватизације и када су се из великих компанија, попут ЕПС-а, најпре издвајале такозване нон-кор делатности. Она указује и на то да је срећа што досадашње политичке структуре на власти, а било је међу њима и таквих, нису успеле да распарчају и продају делове ЕПС-а, наравно, оне најпрофитабилније.
– Иако се форсирају обновљиви извори енергије, држава би, као власник ЕПС-а, требало да у новој енергетској стратегији дефинише да ли је пут за остваривање енергетске безбедности земље и успешне профитабилне компаније да ЕПС изгради најављене хидроелектране на Дрини и Бистрици, али и отпочне и градњу термоелектрана на гас – каже Јелица Пуниковић. – То би требало да буде дугорочна стратегија, за наредних 50 година, јер је оријентација на увоз струје, што су неки prеthodni директори ЕПС-а покушавали да наметну као решење, скроз погрешна.
– У самој трансформацији до сада није било јединственог става и никада до краја није искристалисана визија будућег ЕПС-а као компаније која је добро организована, ефикасна и конкурентна, не само на домаћем тржишту електричне енергије већ и иностраном – каже Јелица Путниковић. – По директивама из Брисела, односно Енергетске заједнице, а што је, између осталог, Србија прихватила и уласком у процес приступања Европској унији, из ЕПС-а је издвојено, као засебно предузеће, „Електромрежа Србије”, која је потом трансформисана у акционарско друштво. И иначе је при започињању трансформације свих јавних предузећа било речи о томе да ће она бити претворена у акционарска друштва и да ће део акција добити радници и грађани Србије. Сада у случају ЕПС-а тај део приче нико не помиње али, најављује се финиш реформе.
Она указује и на то да је ОДС „ЕПС Дистрибуција” већ издвојена из ЕПС-а, али да тај процес није спроведен до краја.
– Нису сви радници некадашњих пет дистрибутивних предузећа преведени у „ЕПС Дистрибуцију”, већ их ЕПС, заправо „изнајмљује” својој ћерки-фирми. Дакле, ти радници неће остати без посла већ ће, када већ раде, и убудуће бити запослени у „ЕПС Дистрибуцији” – каже наша саговорница.
По њеним речима, пошто ЕУ инсистира на томе да се обезбеде тржишни услови пословања и конкуренција, односно приступ треће стране тржишту, што значи изједначавање услова за трговце електричном енергијом с ЕПС-ом, неопходно је дефинисати правила и обезбедити функционисање независног оператера дистрибутивног система. На високом напону, за такозване велике купце тржиште је већ либерализовано и функционише.
– Раздвајање „ЕПС Дистрибуције” неће угрозити пословање ЕПС-а јер у оквиру матичне компаније остају производња и продаја електричне енергије. У продаји на високом напону ЕПС је у Србији доминантан трговац јер поседује производне капацитете, а тако је, уосталом, и у другим земљама с великим компанијама које су сачувале производне делатности. По питању тржишта на ниском напону – домаћинстава и малих купаца – потрошачи су, углавном, остали верни ЕПС-у јер, иако Агенција за енергетику одобрава нове цене, јавна је тајна да се то чини у договору с државом да би се очувао стандард сиромашних грађана. Та социјална компонента одржива је за оне који не троше струју за грејање јер ако уђу у плаву зону, а поготово у црвену, просечна цена је много виша – каже Јелица Пуниковић.
Она истиче да ЕПС-у реформа система неће ништа битније променити, те да је за будућност највеће српске компаније неопходно да држава одлучи да се трансформација из угља ка другим енергентима уради постепено, тако што ће термоелектране на угаљ бити опремљене свим постројењима за пречишћвање и отпадних гасова, као и штетних материја из димњака, да се пепео као нуспродукт коначно почне користити као грађевински материјал, да се нови погони граде с постројењима која имају највиши могући степен ефикасности…
Д. Млађеновић