Šta donosi transformacija „Elektroprivrede Srbije”?

Po rečima ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, prenosom imovine i prelaskom zaposlenih na održavanju distributivnog sistema iz JP EPS u „EPS Distribuciju” stvaraju se uslovi da Srbija dobije potpuno nezavisnog operatera distributivnog sistema. Usvojeni plan, osim prenosa imovine i prelaska zaposlenih iz Tehničkog centra JP EPS u operatera distributivnog sistema (ODS), uključuje i prenos udela u „EPS Distribuciji” s JP EPS na državu, izdavanje licence, kao i usklađivanje akata „EPS Distribucije”.

– Osim usklađivanja „EPS Distribucije” sa Zakonom o energetici i dobijanja licence od Agencije za energetiku za delatnost koju obavlja, taj proces je važan i radi bolje kontrole troškova i smanjenja gubitaka na distributivnoj mreži – rekla je Zorana Mihajlović.

Po rečima urednice portala „Energija Balkana” Jelice Putniković, o restrukturiranju, transformaciji ili reformi JP „Elektroprivreda Srbije” priča se već gotovo dve decenije, zapravo od perioda nakon 2000. godine, kada je u Srbiji započeo proces privatizacije i kada su se iz velikih kompanija, poput EPS-a, najpre izdvajale takozvane non-kor delatnosti. Ona ukazuje i na to da je sreća što dosadašnje političke strukture na vlasti, a bilo je među njima i takvih, nisu uspele da rasparčaju i prodaju delove EPS-a, naravno, one najprofitabilnije.

– Iako se forsiraju obnovljivi izvori energije, država bi, kao vlasnik EPS-a, trebalo da u novoj energetskoj strategiji definiše da li je put za ostvarivanje energetske bezbednosti zemlje i uspešne profitabilne kompanije da EPS izgradi najavljene hidroelektrane na Drini i Bistrici, ali i otpočne i gradnju termoelektrana na gas – kaže Jelica Puniković. – To bi trebalo da bude dugoročna strategija, za narednih 50 godina, jer je orijentacija na uvoz struje, što su neki prethodni direktori EPS-a pokušavali da nametnu kao rešenje, skroz pogrešna.

– U samoj transformaciji do sada nije bilo jedinstvenog stava i nikada do kraja nije iskristalisana vizija budućeg EPS-a kao kompanije koja je dobro organizovana, efikasna i konkurentna, ne samo na domaćem tržištu električne energije već i inostranom – kaže Jelica Putniković. – Po direktivama iz Brisela, odnosno Energetske zajednice, a što je, između ostalog, Srbija prihvatila i ulaskom u proces pristupanja Evropskoj uniji, iz EPS-a je izdvojeno, kao zasebno preduzeće, „Elektromreža Srbije”, koja je potom transformisana u akcionarsko društvo. I inače je pri započinjanju transformacije svih javnih preduzeća bilo reči o tome da će ona biti pretvorena u akcionarska društva i da će deo akcija dobiti radnici i građani Srbije. Sada u slučaju EPS-a taj deo priče niko ne pominje ali, najavljuje se finiš reforme.

Ona ukazuje i na to da je ODS „EPS Distribucija” već izdvojena iz EPS-a, ali da taj proces nije sproveden do kraja.

– Nisu svi radnici nekadašnjih pet distributivnih preduzeća prevedeni u „EPS Distribuciju”, već ih EPS, zapravo „iznajmljuje” svojoj ćerki-firmi. Dakle, ti radnici neće ostati bez posla već će, kada već rade, i ubuduće biti zaposleni u „EPS Distribuciji” – kaže naša sagovornica.

Po njenim rečima, pošto EU insistira na tome da se obezbede tržišni uslovi poslovanja i konkurencija, odnosno pristup treće strane tržištu, što znači izjednačavanje uslova za trgovce električnom energijom s EPS-om, neophodno je definisati pravila i obezbediti funkcionisanje nezavisnog operatera distributivnog sistema. Na visokom naponu, za takozvane velike kupce tržište je već liberalizovano i funkcioniše.

– Razdvajanje „EPS Distribucije” neće ugroziti poslovanje EPS-a jer u okviru matične kompanije ostaju proizvodnja i prodaja električne energije. U prodaji na visokom naponu EPS je u Srbiji dominantan trgovac jer poseduje proizvodne kapacitete, a tako je, uostalom, i u drugim zemljama s velikim kompanijama koje su sačuvale proizvodne delatnosti. Po pitanju tržišta na niskom naponu – domaćinstava i malih kupaca – potrošači su, uglavnom, ostali verni EPS-u jer, iako Agencija za energetiku odobrava nove cene, javna je tajna da se to čini u dogovoru s državom da bi se očuvao standard siromašnih građana. Ta socijalna komponenta održiva je za one koji ne troše struju za grejanje jer ako uđu u plavu zonu, a pogotovo u crvenu, prosečna cena je mnogo viša – kaže Jelica Puniković.

Ona ističe da EPS-u reforma sistema neće ništa bitnije promeniti, te da je za budućnost najveće srpske kompanije neophodno da država odluči da se transformacija iz uglja ka drugim energentima uradi postepeno, tako što će termoelektrane na ugalj biti opremljene svim postrojenjima za prečišćvanje i otpadnih gasova, kao i štetnih materija iz dimnjaka, da se pepeo kao nusprodukt konačno počne koristiti kao građevinski materijal, da se novi pogoni grade s postrojenjima koja imaju najviši mogući stepen efikasnosti…  

D. Mlađenović