Србија има велико богатство под земљом, а малу рудну ренту

Она је указала и на то да је задатак државе да створи услове за развој рударства, те да држава и грађани морају имати корист од тога – кроз здраву животну средину, веће приходе, запосленост и квалитетне инвестиције. Она је најавила повећање рудне ренте, која је дефинисана Законом о утврђивању накнада за коришћење јавних добара, за коју је надлежно Министарство финансија, истакавши да се раде детаљне анализе, после којих ће се обратити том министарству да би се покренула процедура измена.

Иначе, висина рудне ренте у Србији већ дуго је иста и износи од један до седам одсто. Та накнада плаћа се за коришћење различитих јавних добара – а најмања је за експлоатацију соли и соних вода, као и за неметаличне сировине, осим неметаличних сировина за добијање грађевинског материјала, и износи један одсто од прихода. За коришћење других ресурса и резерви минералних сировина, угља и уљних шкриљаца, нафте и гаса, радиоактивних сировина, металичне сировина, техногених и нематаличних сировине, подземних вода из којих се добијају корисне минералне сировине или гасова који се с њима јављају накнада износи од три до седам одсто прихода, а за оне ресурсе који се подвргавају пиро, хидро или електрометалуршком поступку накнада се плаћа од нето прихода. Накнаде за коришћење рудних богатстава плаћају се у свим земљама, а у Србији су међу најнижим у Европи. Тако је рудна рента у Хрватској десет одсто, Мађарској и Румунији 12, Словенији 18 процената, а у Руској Федерацији – 22 одсто.

Можемо и сами

– Држава треба да размисли о томе да ли у тој области треба искључиво да раде страни инвеститори, да би профит који се оствари остао у нашој земљи – каже уредница портала „Енергија Балкана” Јелица Путниковић. – Требало би да држава, када се процени да је експлоатација исплатива, инвестира у истраживање и касније експлоатацију и да, ако је потребно, за то подигне кредите, а пре свега је неопходно да се паметно газдује у том сектору и тим ресурсима и да одлуку о томе доносе стручњаци.

Највише новца од накнаде за угаљ

По основу накнаде за коришћење минералних сировина, пре четири године у Србији је наплаћено укупно готово 5,2 милијраде динара. Од тога је за њихову експлоатацију у Војводини уплаћена око 1,2 милијарда, а у централној Србији 3,9 милијарде. Те године највише новца стигло је од наплате накнаде за угаљ, а потом експлоатацију метала и нафте.

Новац који се оствари на име рудне ренте уплаћује се у буџет републике, покрајине и локалне самоуправе. Највише новца, односно 60 одсто, који се оствари од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса, приход је буџета Србије, док 40 одсто припада буџету локалне самоуправе на чијој се територији обавља експлоатација. Када се експлоатација обавља у АП Војводини, 50 одсто новца од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса припада буџету Србије, 40 одсто припада локалној самоуправе на чијој се територији обавља експлоатација, а десет одсто је приход буџета Покрајине.

Од новца који се уплати у буџет Србије, 35 одсто се користи у складу с годишњим програмом ради подстицања развоја рударства и спречавања и отклањања штетних последица насталих експлоатацијом минералних сировина. Новац од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса који припада локалним самоуправама користи се за унапређење услова живота у њима, а пре свега за изградњу инфраструктурних објеката и других објеката у циљу побољшавања услова живота, на који сагласност даје Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине.

Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић каже да је веома важно да се новац који се оствари од рудне ренте усмери тамо где је то најпотребније и тако корист имају сви грађани Србије – здравство, школство, образовање...

– Најбоље би било када би држава експлоатисала сва рудна богатства у нашој земљи, али ми за то немамо снаге и морамо ту могућност уступамо страним компанијама – истиче Вулетић. – Рудна рента у Србији је ниска и требало би да се обезбеди да она буде виша, али мислим да до тога неће доћи јер би због тога компаније које истражују руде у Србији биле демотивисане да их експлоатишу и отишле би у неку земљу која нуди повољније услове по том питању.

Д. Млађеновић