Шећеране паорима нуде 42 евра по тони и приде

За више него дупло мање новца и труда може се посејати кукуруз ,соја и сунцокрет, чије су цене вишеструко повећане у односу на прошлу и сетву и жетву.

Шећеране су прво нудиле 40 евра по тони, а сада за два евра више, плус бонусе за дигестију и чистоћу, али ратарима ни то није довољно.

Директорка Пословне заједнице „Индустријско биље“ Олга Чуровић изјавила је за “Дневник” да би било добро када би репе ове године имали као и 2020.године на 40.000 хектара.

- Лане је заузела близу 37.000 хектара. Просечан принос је био 60 тона по хектару, али је дигеситија била одлична, изнад просека, чак 17 процената .

Подсетила је да имамо два прерађивача шећера, “Хеленик сугар” који има шећеране у Црвенки и у Жабљу, која, додуше, не прерађује шећер, и компанију “Суноко”, чије су шећеране у Врбасу, Ковачици, Пећинцима.

- У све четири шећеране све до скоро се прерађивала репа. Добијено је 340.000 тона шећера, а трошкови прераде највиши су били у Црвенки јер та шећерана користи гас као енергент – рекла је директорка Олга Чуровић.

Пољопривредник из Кисача Владимир Франциста лане је, али и протеклих година, сејао репу, а да ли ће је посејати и ове, каже да ће видети.

- Имали смо састанак са представницима шећеране „Суноко“, на који је дошло свега шест пољопривредника, што је знак да пољопривреднике репа више не интересује – казао је Франциста.

Навео је да је шећерана понудила откуп репе по вишој цени у односу на ранију понуду, уместо 40 евра, даје 42 евра по тони, бонусе и сноси половину трошкова за семе, а да су земљорадици тражили и да им шећерана на јесен извади репу и на ту понуду нису добили одговор.

По речима Живка Васина изТемерина, репу ће ове године сејати ентузијасти који репу не раде на оловку. По хектару ове године, наводи, сетва кошта од 2.500 до 3.000 евра , а у ту цену улазе: трошкови за аренду, хемија, ђубрива, гориво, машинске услуге и семе.

– Велика су улагања и то је основни разлог зашто пољопривредници одустају. Замењују је другим кулутурама , које су неупоредиво једноставније за обраду и имају лепе цене. Код нас је цена шећера замртзнута, а на светским берзама ниска, тона се креће између 490 и 510 долара - истакао је Васин.

Каже да се из године у годину осипа број земљорадника који раде репу и да држава мора да помогне уколико жели да одржи индустрију шећера. - Пољопривредна задруга „Жуњи Силак“ у Темерину је 2018. године са 80 коопераната под репом имала 750 хектара репе, а ове године очекује се да ће, са свега неколико коопраната, успети да посеје само 150 хектара. Зато су ратарима потребне субвенције од државе, пошто шећеране већ дају бонусе па другог решења нема. Поготово што се код нас цена шећера не формира слободно на тржишту, већ држава ограничава коштање – сматра Васин.

Пољопривредник Горан Јосифовић из Црепаје у Банату каже да ће сејати репу, али на упола мањој површини него прошле године. Разлог је скуп репроматеријал и што око репе има пуно посла. Више ће посејати кукуруза и сунцокрета јер су сетве тих култура значајно јефтиније, а цене усева више него одличне. – Репу треба прскати хербицидима, инсектицидима, прихрањивати по више пута и редовно обилазити и надгледати како се развија. Пуно посла, труда и времена захтева, а принос је неизвестан. Знамо колико ћемо добити по тони новца, али не знамо колико ћемо репе имати – нагласио је Јосифовић.

З. Делић