Раст спољнотрговинске размене у прва три месеца 2,6 одсто
БЕОГРАД: Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за прва три месеца ове године бележи раст од 2,6 одсто, посматрајући у доларском знаку док је у еврима раст 5,8 процената, а у односу на исти период прошле године.
Вредност робне размене премашила је за три месеца 11 милијарди долара, док је у еврима размена прешла 10 милијарди.
Србија је извезела за три месеца робе у вредности од преко 4,6 милијарди долара, што чини раст од 0,1 одсто у односу на исти период prеthodnе године.
С друге стране, увезено је робе за 6,5 милијарди долара, што је за 4,4 одсто више него у истом периоду prеthodnе године.
Дефицит износи око 1,9 милијарди долара, што чини повећање од 16,6 процената у односу на исти период prеthodnе године, каже се у анализи Републичког завода за статистику.
Покривеност увоза извозом је 70,7 одсто и мања је од оне у истом периоду prеthodnе године, када је износила 73,8 процената.
Гледано по регионима, највише се извозило из Војводине, Београдског региона, Шумадије и Западне Србије, а затим из Јужне и Источне Србије.
Међутим, када је реч о увозу, на првом месту је регион главног града са 48,3 одсто, па следи Војводина са 29,4 процената увоза, затим Шумадије и Западне Србије (12,9 одсто), Јужне и Источне Србије (8,8 процената).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.
Земље чланице Европске уније чине 60,5 одсто укупне размене, а гледано појединачно, Немачка је на првом месту, Италија, Босна и Херцеговина, Румунија, Руска Федерација, Кина, Мађарска...
Са земљама ЦЕФТА, које су наш други спољнотрговински партнер имамо суфицит у размени од 506 милиона долара, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих), електричних машина и апарата, нафте и нафтних деривата, друмских возила и пића.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и производи за исхрану животиња, а увози се кокс и полукокс од каменог угља и дрво четинара).
Затим, суфицит је са Црном Гором (извозе се руде олова и концентрати и лекови за малопродају, а увозе се највише димљено свињско месо и сирови алуминијум), и Северном Македонијом (извоз електричних проводника и остаци од гвожђа и челика, а увозе се највише лекови за малопродају и ваљани производи од гвожђа и челика).
Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Бугарском, Чешком, Словачком, Великом Британијом, Хрватском, Шведском.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом.
Следи дефицит са Немачком, Турском, Мађарском, Белгијом, САД-ом, Италијом, Пољском (увоз делова за моторна возила), Француском, Вијетнамом, Шпанијом, Словенијом, Швајцарском...
