Rast spoljnotrgovinske razmene u prva tri meseca 2,6 odsto
BEOGRAD: Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prva tri meseca ove godine beleži rast od 2,6 odsto, posmatrajući u dolarskom znaku dok je u evrima rast 5,8 procenata, a u odnosu na isti period prošle godine.
Vrednost robne razmene premašila je za tri meseca 11 milijardi dolara, dok je u evrima razmena prešla 10 milijardi.
Srbija je izvezela za tri meseca robe u vrednosti od preko 4,6 milijardi dolara, što čini rast od 0,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
S druge strane, uvezeno je robe za 6,5 milijardi dolara, što je za 4,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Deficit iznosi oko 1,9 milijardi dolara, što čini povećanje od 16,6 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, kaže se u analizi Republičkog zavoda za statistiku.
Pokrivenost uvoza izvozom je 70,7 odsto i manja je od one u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,8 procenata.
Gledano po regionima, najviše se izvozilo iz Vojvodine, Beogradskog regiona, Šumadije i Zapadne Srbije, a zatim iz Južne i Istočne Srbije.
Međutim, kada je reč o uvozu, na prvom mestu je region glavnog grada sa 48,3 odsto, pa sledi Vojvodina sa 29,4 procenata uvoza, zatim Šumadije i Zapadne Srbije (12,9 odsto), Južne i Istočne Srbije (8,8 procenata).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije čine 60,5 odsto ukupne razmene, a gledano pojedinačno, Nemačka je na prvom mestu, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Ruska Federacija, Kina, Mađarska...
Sa zemljama CEFTA, koje su naš drugi spoljnotrgovinski partner imamo suficit u razmeni od 506 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i proizvodi za ishranu životinja, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i drvo četinara).
Zatim, suficit je sa Crnom Gorom (izvoze se rude olova i koncentrati i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše dimljeno svinjsko meso i sirovi aluminijum), i Severnom Makedonijom (izvoz električnih provodnika i ostaci od gvožđa i čelika, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i valjani proizvodi od gvožđa i čelika).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Češkom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Švedskom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom.
Sledi deficit sa Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Belgijom, SAD-om, Italijom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Francuskom, Vijetnamom, Španijom, Slovenijom, Švajcarskom...
