Произвођачима пластичних кеса био би од помоћи нови правилник

То је речено данас на округлом столу у Привредној комори Београда, где су произвођачи затражили да се донесе одлука о управљању кесама на националном нивоу кроз Закон о амбалажи и амбалажном отпаду, јер, како наводе, локалне самоуправе доносе различите одлуке, те због тога произвођачи често не знају како да ускладе своје пословање.



Секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС Драган Стевановић кажао је да произвођачи купују и машине за израду кеса на лизинг и да узимају кредите на пет и више година, те да им стога честе промене не одговарају.



"Израда пластичних кеса у Србији није добро регулисана. Постоји један правилник о употреби оксо адитивних кеса који је донет пре 10 година, али њиме није обухваћено коришћење кеса од осталог материјала. Зато је на иницијативу произвођача пластичних кеса донет предлог нацрта правилника о техничким захтевима које мора да испуни кеса да би се нашла на нашем тржишту", рекао је Стевановић.



Према том правилнику, објаснио је, дефинисана је категоризација кеса по дебљини, те у оквиру те поделе постоје кесе до 15 микрона дебљине (веома лагане), затим кесе од 15 до 50 микрона (лаке), које су у Србији почеле да се наплаћују од 2018. године, и преко 50 миркона (за више употреба).



Што се тиче материјала, како је навео, предвиђено је да се на тржишту Србије праве кесе од свих врста материјала, а то су кеше од полиетилена, биополимера и оксо адитивне.



"Ми не фаворизујемо ниједну врсту материјала. Донели смо предлог техничких прописа које треба да задовоље те кесе на тржишту, а на доносиоцима одлука је да одреде које ће то бити кесе", рекао је Стевановић.



Упитан да ли су кесе од све три врсте материјала биоразградиве, Стевановић је рекао да јесу, међутим, разлика је у томе што се неке спорије, а неке брже разграђују.



Објаснио је да се полиетиленске кесе најспорије разграђују, али да су оне добре јер могу да се сакупљају и рециклирају више пута, За оксо адитивне кесе, додао је, у Европској комисији води се полемика оо томе да ли су добре, док кесе од биполимер имају велику будућност у одлагању органског отпада који би одлазио у компостане.



Према Стевановићевим речима, тренутно у Европи постоје две фабрике које производе такве кесе, у Италији и Немачкој, док произвођачи у Србији сматрају да још није моменат да се те кесе уводе код нас, јер ми немамо компостане.



"У Стратегији за управљање отпадом постоји план за изградњу 26 центара са компостанама и ГИЗ је почео изградњу две", рекао је Стевановић додајући да због тога те кесе код нас имају велику будућност нарочито због чињенице да је на нашим депонијама више од 60 одсто органски отпад.



Произвођач пластичних кеса Виктор Грујић мишљења је да не треба ограничавати употребу кеса до 15 микрона и оне за вишекратну употребу, као што то није урадила ни ЕУ, додајући да би сва ограничења требало да се односе на кесе од 15 до 50 микрона.



"Треба ограничити уптребу кесу од 15 до 50 микрона или обавезом наплатом или неким забранама, а да ове друге две врсте кеса не треба ограничавати, као што их нико у свету и не ограничава", рекао је Грујић.



У Србији је за кесе од 15 до 50 микрона уведена наплата од 2018. године, док је Град Београд забранио употребу тих кеса.



Грујић каже да су је употреба тих кеса у Србији већ испод количине која је прописана у ЕУ, а та граница је 90 комада по глави становника, док ће после 2025. године бити 40 по глави становника.



"Такође, не треба акценат стављати на некој врсти материјала, већ треба све врсте материјала третирати исто, односно, ако већ говоримо о смањењу потрошње, да се онда односи на све врсте материјала, а не само на поједине", рекао је Грујић.



Произвођачи пластичних кеса траже и да се, каже, донесе одлука о управљању пластичним кесама на националном нивоу кроз Закон о амбалажи и амбалажном отпаду, јер, како наводи, локалне самоуправе доносе различите одлуке, те због тога произвођачи често не знају како да ускладе своје пословање.