Продаја станова у Новом Саду удвостручена
Најскупљи квадрат стамбеног простора у другом кварталу ове године купљен је у комплексу „Београда на води” по цени од 9.721 евра, наводи Републички геодетски завод у извештају са тржишта непокретности за други квартал 2021.
Најнижа цена стамбеног квадрата у „Београду на води” је била 2.598 евра. Други стамбени комплекс у Београду са највишим ценама био је „West на Новом Београду, где је наскупљи квадрат плаћен 4.733 евра по квадрату.
Најскупљи квадрат у старој градњи плаћен је 4.615 евра и купљен је на Врачару.
Промет стамбених објеката на нивоу државе у другом кварталу 2021. био је већи за 82 одсто у односу на исти квартал prеthodnе године.
Највеће повећање у обиму промета стамбених објеката забележено је у Крагујевцу - 139 одсто и Нишу - 138 одсто, а пораст је забележен и у Новом Саду за 96 одсто и у Београду за 65 одсто. Промет викендица на нивоу државе у односу на други квартал 2020. године већи је за осам одсто, а промет помоћних објеката за 81 одсто.
У другом кварталу 2021. године је промет станова на нивоу државе био већи за 91 одсто у односу на исти квартал prеthodnе године. Гледано по градовима, у Нишу и у Новом Саду је забележено повећање од 101 одсто, у Крагујевцу 92 одсто и у Београду 88 одсто.
Највеће повећање у промету земљишта остварено је у Нишу - 143 одсто, а повећање је забележено и у Крагујевцу - 119 одсто, Новом Саду - 98 одсто и Београду - 93 одсто.
Пандемија је утицала на обим промета на тржишту непокретности, али не и на уобичајене начине плаћања. У другом кварталу 2021. непокретности су у 85 одсто промета плаћене готовином, а у 15 одсто из кредитних средстава.
Обрнуто много више пара
Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у другом кварталу ове године знатно је порастао 2021. и износио је близу 1,6 милијарди евра, што је два пута више у односу на исти квартал prеthodnе године.
Готовином се највише плаћало земљиште у 99 одсто промета земљишта, мешовити промети у 97 одсто промета мешовитих непокретности, објекти у 93 одсто промета објеката и посебни делови објеката у 69 одсто промета посебних делова објеката.
Из кредита се највише финансирала куповина посебних делова објеката и то у 31 одсто промета посебних делова објеката.
Највеће учешће у обиму новчаних средстава на тржишту станова имао је Град Београд, са укупно 563 милиона евра, односно 65 одсто од обима новчаних средстава на тржишту станова.
Поред станова, Град Београд је имао највеће учешће и у вредности промета пословних простора, гаражних простора, стамбених објеката, пословних објеката и грађевинског земљишта.
Д. Млађеновић