По Војводини искеширано 785 милиона евра за куће и станове
Према подацима Републичког геодетског завода на основу регистрованих уговора у РЦН-у, укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности Републике Србије у првом полугодишту 2021. године износио је близу 2.9 милијарди евра.
Гледано по регионима, највредније тржиште непокретности у првом полугодишту 2021. године било је у Граду Београду – више од 1,4 милијарде евра. Потом следи Војводина, где је удео новца у купопродајама износио 27 процената, то јест око 785 милиона евра.
У првом полугодишту највише се трговало становима, где је потписано 26.552 купопродаје. Од тих уговора, 13.772 био је промет између купца и продаваца, 9.821 стан је купљен од инвеститора, а 526 продаја обављено је између правних лица... Седам станова продато је на јавној аукцији у Београду, а по један у Новом Саду и у Краљеву. Продаје станова било је и између рођака, у престоници склопљено је 70 таквих уговра, у Новом Саду 17 и у Сремској Митровици три.
И Београду је за шест месеци склопљено близу 11.000 уговора, односно 10.973, у Новом Саду 4.347, Нишу 1.128, док је у осталим градовима и општинама тај број знатно мањи . У Суботици је сачињено 620 уговора о продаји, Панчеву 420, Сомбору 233, Вршцу свега 118, а у Прокупљу само 31.
Највећи број станова, како у станоградњи тако и у новоградњи, прометован је у Београду, 41 одсто у односу на укупно продате станове. Потом следи Нови Сад и други градови у унутрашњости.
Најскупљи квадрат стана у Србији и у првом полугодишту 2021. године прометован је на локацији Београд на води, где је квадрат коштао 9.721 евро, за стан површине од 144 квадрата.
Најскупљи стан у Србији продат је у Новом Београду за 1.888.614 евра. Овај стан има површину 399 квадрата.
У погледу цена приметан је раст вредности квадрата. У седишту покрајинске администарције Новом Саду геодети нису забележили велике разлике у цени квадрата између староградње и новоградње. Просечна цена квадрата у старој згради била је 1. 293 евра а у новоградњи 1.322 евра. Најјефтиниј квадрат био је у Сомбору у староградњи, просек је био 536 евра за квадрат, док је у том граду квадрат у новој згради у просеку коштао 710 евра. Мало скупље квадрат су плаћали купци у Сремској Митровици, у староградњи им је требало 610 евра а у новоградњи просечно 831 евро. Суботица је, потом, по ценама била мало скупља, јер је у том граду квадрат у старој згради коштао 686 евра, а у новој 861 евро.
У првом полугодишту продавали су се и куповали апартмани у познатим туристичким местима. Највише је осварено купопродаја на Златибору, потписано је 318 уговра о продаји. Али нису забележене значајне разлике између цена у новим и старим објектима. Просечна цена квадрата у старим зградама била је 1.207 евра, а у новим 1.526 евра. Геодети су изнели и податак да је на тој планини најјефтинији квадрат коштао 652 евра, а за најскупљи квадрат требало је скоро дупло пара у односу на просек квадрата у новоградњи - 2.750 евра. Осим Златибора, купцима је био интересантан и Копаоник, где се просечна цена квадрата кретала од 1.370 евра у старим објектима до 1.425 евра у новоградњи. У првој половини године склопљено је 63 уговора
Зрењанин се, показао је извештај геодета, по цени квадрата приближио Панчеву, где су цене станова нагло скочиле у протеклих годину, две дана. Наиме, у Зрењанину квадрат у новој згради се приближио хиљадарки - 998 евра, али се зато у старом објекту колективног становања могао наћи квадрат у просеку за 663 евра. У Панчеву, недалеко од Београда, квадрат у новој згради коштао је 982 евра, а у старој 748 евра у просеку.
З. Делић