Po Vojvodini iskeširano 785 miliona evra za kuće i stanove

Gledano po regionima, najvrednije tržište nepokretnosti u prvom polugodištu 2021. godine bilo je u Gradu Beogradu – više od 1,4 milijarde evra. Potom sledi Vojvodina, gde je udeo novca u kupoprodajama iznosio 27 procenata, to jest oko 785 miliona evra.

U prvom polugodištu najviše se trgovalo stanovima, gde je potpisano 26.552 kupoprodaje. Od tih ugovora, 13.772 bio je promet između kupca i prodavaca, 9.821 stan je kupljen od investitora, a 526 prodaja obavljeno je između pravnih lica... Sedam stanova prodato je na javnoj aukciji u Beogradu, a po jedan u Novom Sadu i u Kraljevu. Prodaje stanova bilo je i između rođaka, u prestonici sklopljeno je 70 takvih ugovra, u Novom Sadu 17 i u Sremskoj Mitrovici tri.

I Beogradu je za šest meseci sklopljeno blizu 11.000 ugovora, odnosno 10.973, u Novom Sadu 4.347, Nišu 1.128, dok je u ostalim gradovima i opštinama taj broj znatno manji . U Subotici je sačinjeno 620 ugovora o prodaji, Pančevu 420, Somboru 233, Vršcu svega 118, a u Prokuplju samo 31.

Najveći broj stanova, kako u stanogradnji tako i u novogradnji, prometovan je u Beogradu, 41 odsto u odnosu na ukupno prodate stanove. Potom sledi Novi Sad i drugi gradovi u unutrašnjosti.

Najskuplji kvadrat stana u Srbiji i u prvom polugodištu 2021. godine prometovan je na lokaciji Beograd na vodi, gde je kvadrat koštao 9.721 evro, za stan površine od 144 kvadrata.

Najskuplji stan u Srbiji prodat je u Novom Beogradu za 1.888.614 evra. Ovaj stan ima površinu 399 kvadrata.

U pogledu cena primetan je rast vrednosti kvadrata. U sedištu pokrajinske administarcije Novom Sadu geodeti nisu zabeležili velike razlike u ceni kvadrata između starogradnje i novogradnje. Prosečna cena kvadrata u staroj zgradi bila je 1. 293 evra a u novogradnji 1.322 evra. Najjeftinij kvadrat bio je u Somboru u starogradnji, prosek je bio 536 evra za kvadrat, dok je u tom gradu kvadrat u novoj zgradi u proseku koštao 710 evra. Malo skuplje kvadrat su plaćali kupci u Sremskoj Mitrovici, u starogradnji im je trebalo 610 evra a u novogradnji prosečno 831 evro. Subotica je, potom, po cenama bila malo skuplja, jer je u tom gradu kvadrat u staroj zgradi koštao 686 evra, a u novoj 861 evro.

U prvom polugodištu prodavali su se i kupovali apartmani u poznatim turističkim mestima. Najviše je osvareno kupoprodaja na Zlatiboru, potpisano je 318 ugovra o prodaji. Ali nisu zabeležene značajne razlike između cena u novim i starim objektima. Prosečna cena kvadrata u starim zgradama bila je 1.207 evra, a u novim 1.526 evra. Geodeti su izneli i podatak da je na toj planini najjeftiniji kvadrat koštao 652 evra, a za najskuplji kvadrat trebalo je skoro duplo para u odnosu na prosek kvadrata u novogradnji - 2.750 evra. Osim Zlatibora, kupcima je bio interesantan i Kopaonik, gde se prosečna cena kvadrata kretala od 1.370 evra u starim objektima do 1.425 evra u novogradnji. U prvoj polovini godine sklopljeno je 63 ugovora

Zrenjanin se, pokazao je izveštaj geodeta, po ceni kvadrata približio Pančevu, gde su cene stanova naglo skočile u proteklih godinu, dve dana. Naime, u Zrenjaninu kvadrat u novoj zgradi se približio hiljadarki - 998 evra, ali se zato u starom objektu kolektivnog stanovanja mogao naći kvadrat u proseku za 663 evra. U Pančevu, nedaleko od Beograda, kvadrat u novoj zgradi koštao je 982 evra, a u staroj 748 evra u proseku.

Z. Delić