Отворени Балкан: Јединствени ИД број и радна дозвола од краја маја
БЕОГРАД: Србија је завршила све што је неопходно за увођење идентификационих бројева и јединствене радне дозволе, у оквиру инцијативе Отворени Балкан, за грађане наше земље, Северне Македоније и Албаније, чији се примена очекује крајем маја, изјавио је саветник председника Привредне коморе Србије Ненад Ђурђевић.
Он је рекао Танјугу да се сада ради на повезивању са системима Северне Македоније и Албаније и успостављању јединственог система и изразио очекивање да ће прва електронска ИД картица бити издата на наредном самиту ОБ крајем маја у Скопљу.
На питање како види информације у јавности да западне земље врше политички притисак на Отворени Балкан и да ли ће он опстати у садашњим измењеним међународним околностима, каже да ОБ иде планираном динамиком, да се реализују prеthodni договори и припремају нове заједничке активности.
Према последњим информацијама, усаглашени су протоколи о повезивању шема идентификационих бројева који ће омогућити грађанима приступ тржиштима радне снаге три земље и тренутно се ради на постављању ИТ система који ће то и омогућити, навео је Ђурђевић.
Подсећа да је споразум о томе потписан крајем године у Тирани и да је Србија спремна одмах да уведе ИД бројеве за добијање радне дозволе, којима ће бити регулисан боравак радника у све три земље.
Наша жеља је да на следећем самиту који је најављен за крај маја у Скопљу, буде издата прва електронска ИД картица за Отворени Балкан са којом ће сваки грађанин који приступи порталу и добије тај број моћи несметано да приступи тржиштима радне снаге ове три земље, нагласио је Ђурђевић и додао да ће тако бити отворено и тржиште радне снаге за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније.
Када је реч о активностима за олакшавање трговине, Ђурђевић је рекао да је циљ што краћа задржавања на граничним прелазима и да је наша страна већ урадила неколико ствари - ветеринарска инспекција је измештена на царински пункт у Врању, који је одређен само за камионе у оквиру ОБ.
Објашњава да је привремено решење да се преко мејла врши унапред нотификација, то јест најава доласка робе, како би прелаз преко границе био убрзан.
Тренутно се ради на успостави система који ће омогућити, надамо се до јуна, да дође до аутоматског размењивања фитосанитарних сертификата за три земље, али и за све чланице ЦЕФТА система. Када крене камион из места поласка, преко ИТ система се интегришу сва документа која прате пошиљку и на дестинацији се већ зна каква је роба и њен квалитет и шта је све од папира је прати. Ако је роба ризична, прегледа се, а ако није не мора детаљно, навео је Ђурђевић.
Како каже, до краја године би требало да се акредитују лабораторије Албаније и Северне Македоније по систему ЕУ, што је важно за убрзање промета хране, а ПКС је, додаје, инсистирала да релевантне фитосанитарне, ветеринарске, санитране и друге инспекције имају радне састанке и да се што више увезују, као и да је суштина да све функционише по јединственом систему чији је модел ЕУ.
На питање да ли ће иницијатива Отворени Балкан преживети украјинску кризу и како види то што су поједини медији објавили да поједине западне земље, пре свега, Велика Британија, покушавају да зауставе ОБ и извуку Северну Македонију из те иницијативе, Ђурђевић каже да не може да кометарише спекулације, али да зна да се све договорене активности спроводе без икаквих проблема и да постоји велики ентузијазам администрација и политичких лидера да се иницијатива у пуном формату и спроводе.
Истакао је да се планирају и нове активности, за потписивање споразума и меморандума за сарадњу у туризму и култури и да је већ пар нацрта у оптицају, који се усглашавају.
Ђурђевић је казао да ће на магринама самиту у Скопљу крајем маја бити организован велики сајам и фестивал вина, на коме ће бити промовисана заједничка туристичка понуда три земље.
Рат у Украјини и инвазија Русије је утицала и утицаће не само на ОБ већ и на европску политичку структуру и на дуже стазе имаће утицаје и на ЗБ, а можда и на Отворени Балкан, напомиње Ђурђевић.
Истиче да је ОБ замишљен као иницијатива за повезивање земаља или економија ЗБ и стварање јединственог економског простора и тржишта, које би било прикључено или интегрисано у тржиште ЕУ.
У условима када се захтева једна потпуна усаглашеност или заједничка политика ЕУ посебно у области војне и безбедносне политике и у односима према Украјини, сигурно ће се очекивати од свих на Западном Балкану да своју политику усагласе са политком ЕУ, наводи Ђурђевић.
Напомиње да је то један велики изазов који стоји пред Србијом и нада се да ће га наша земља на најбољи начин превазићи и да ће наставити пут европских интеграција и регионалне сарадње.
