Неопходна већа дигитализација српског грађевинарства
Домаћа грађевинска индустрија има неуједначен приступ примени савремених дигиталних решења и требало би да се потруди да их усваја, јер је то будућност ка којој морамо да идемо, закључује се у извештају о коришћењу дигитланих, иновативних и одрживих решење у грађевинској индустрији које је у Привредној комори Србије представила платформа Ороок.
Миљан Микић, оснивач Ороока рекао је да постоји и између 15 и 20 дигиталних решења која су потекла из овог региона и успешно се примењују на међународном тржишту, али д аје ситуација генерано „шарена”.
„На индивидуалном ниову међу инжењерима степен примене дигиталних решења у грађевинарству је веома висок, о чему сведочи то што велики број њих ради пројекте за иностране фирме. Али на системском нивоу, односно у тимовима и компанијама треба још много да се ради”, оценио је Микић.
Додао је да има фирми које за иностране клијенте раде искључиво са дигитланим алатима и да тај талас дигитализације грађевинарства треба хватати.
„Обично грађевинске фирме које раде релативно прљаве послове на градилишту кажу да им не треба дигитализација. Не може се од тога бежати. Треба ићи ка томе у корак са софтверским фирмама и у тој симбиози мислим да имамо јако добру шансу”, сматра Микић.
Приметио је да нашим грађевинарима није лако да приуште себи таква решење, али да треба користити различите пројекте, донације, облике суфинансирања државе и ПКС-а, како би се заједнички подигла лествица компетенција наше грађевинске индсутрије.
Оснивач компаније ХиЦад Жолт Иванович бави се БИМ технологијом, чија сврха је да о будућој згради размишља кроз 3Д модел, ради елиминисања грешака у пројектовању и постизања предвидљивости инвестиције и тока живота једне зе зграде.
„Основно је да технологија смањује грешке и омогућава много бољу организацију рада и бољу предвидљивоист, што је важно банкама и великим финансијерима који имају велики интерес, јер много боље могу да планирају своју инвестицију без непредвиђених тошкова”, рекао је Иванович.
Оценио је да је Србија засад усвојила стандард у овој области, али да се на факултетима донекле прича о томе.
„Фали мало веће укључивање државе и мало флексибилнији однос факултета према технолгији која неумитно долази и која је обавезан стандард у ЕУ, а ми ћемо имати обавезу да је применимо”, рекао је Иванович.
Д. Млађеновић
Субвенције од 6.000 евра
Секретар Удружења за грађевинску индсутрију ПКС-а Иван Вулетић нагласила је да наше грађевинарство константно напредује као привредна грана и почиње интензивно да примењује БИМ платформе, али да има још много дигиталних решење која олакшвају рад ове гране.
„Комора има у свом Центру за дигитализацију отворен конкурс за мала, микро и средња предузећа намењен дигитализацији. То подразумева субвнецију до 6.000 евра коју дају партнери, а фирме додају исто толико”, рекла је она.
Додала је да је ПКС упутила иницијативу Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за помоћ и да су неке грађевинске компаније имале разговоре у Министарству, пре свега оне које се баве одржавањем путева.