Немачка: Странци плаћени 900 евра мање од домаћих радника
БЕРЛИН: Странци у Немачкој у просеку зарађују 900 евра мање месечно од домаћих грађана, али дошљаци из Србије и региона ипак боље стоје од људи из Сирије или Авганистана, показује статистика немачке Савезне агенције за рад.
Док су немачки држављани у прошлој години имали месечни средњи приход од 3.509 евра бруто, дакле пре плаћања пореза и доприноса, код странаца је та вредност била 2.614 евра. То је чак за 895 евра или за четвртину мање, пише Дојче веле (DW).
У питању није просек већ такозвана медијална зарада - вредност испод и изнад које се налази по тачно половина свих прихода.
За разлику од просека, та вредност ублажава утицај веома ниских и поготово веома високих плата и рачуна се да боље говори о стандарду „обичног“ човека, наводи DW.
Разлика између Немаца и странаца је посебно драстична када су у питању дошљаци из Сирије, Авганистана или Еритреје, који зарађују 1.475 евра мање од домаћих.
Ову статистику је саопштила Савезна влада у одговору на посланички упит из редова Алтернативе за Немачку. Посебно упада у очи колико су се разлике повећале prеthodnih година - тако је 2010. године разлика била 11,6 одсто (317 евра).
Разлика се не може приписати само образовању јер постоји чак и код неквалификованих радника - странци ту добијају 415 евра мање од Немаца.
Неквалификовани радници из Србије и региона зарађују при томе 208 евра мање месечно, док људи из избегличких земаља имају 657 евра мање месечно.
У такозваном „сектору ниских плата“ ради тек 16 одсто од свих немачких запослених, док је код странаца тај удео 37 одсто.
Немачка влада тумачи разлику у платама тиме што радници из иностранства често имају мање искуства и стручности. Према одговору владе, запошљавање више странаца може да има „ефекат притиска на средњу зараду“.
„Људи који су се тек доселили, у Немачкој су на почетку каријере. Њихове плате ће током каријере знатно расти“, каже Херберт Брикер из Института за истраживање тржишта рада при Агенцији за рад.
Рене Шпрингер, посланик Алтернативе за Немачку који је поставио ово питање влади, наводи да „досељавање не сме водити дампингу зарада“. Његова странка се оштро против масовном досељавању, превасходно пријему тражилаца азила.
Брикер, пак, сматра да „долазак миграната има тек маргинални утицај на плате“.
Разлике се, сматрају у влади у Берлину, могу смањити законски прописаном минималном платом која постоји неколико година, те подстицањем да се странци усавршавају у Немачкој.
Према Савезној агенцији за рад, у последњем месецу прошле године је пуно радно време у Немачкој имао 21 милион домаћих држављана и три милиона странаца, пише DW.