Некретнинама послује 690 фирми без радника

Лане је, показују подаци АПР-а, гоово свако треће регистровано предузеће пословало без запослених, а у 2017. годину било их је 32.722. Рачуница показује да је број предузећа без запослених лане смањен за 567. Број друштава без запослених лане је повећан у сектору пословања некретнинама – 39 више него у 2017, тако да их је било укупно 690. Повећан је и број таквих предузећа у грађевинарству, и то за 32, па их је лане било укупно 3.016. До повећања броја фирми без запослених лане је дошло и у сектору информисања и комуникација – 31, те их је тако у 2018. било 1.659.

Годинама у српској привреди послује око 25.000 предузећа која некако опстају без запослених. Макар оних званично пријављених. Део њих сваке године обрће милионе, а део исказује огромне губитке. Те фирме ангажују готово десетину укупног капитала српске привреде, а да је при том њихов допринос укупним приходима државне економије упола мањи од добити коју саме остварују.

У сваком случају, иако без радне снаге, те фирме често остварују профит и он доприноси укупуном добитку српске привреде. Годинама оне послују у српској привреди и њихово пословање није незаконито, нити је код нас забрањено. Но, економски стручњаци оцењују да бизнисмени  злоупотребљавају ту могућност и неретко отварају фантомске фирме за прање новаца, као и да се велики део њих „специјализовао” за оснивање „феникс” пословања да би се некажњено извукли из дугова. Они једноставно своју презадужену фирму доводе намерно до стечаја, а prеthodno су све што је вредно пренели на новоосновано предузеће, најчешће без запослених.

Предузећа која послују  легално с нестрпљењем су чекала формирање регистра дисквалификованих лица, на основу којег ће моћи да се забрани оснивање нових фирми сваком ко је већ упропастио једну. Применом Закона о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у АПР-у крајем 2015. године, први пут су се на једном месту нашли обједињени електронски подаци о решењима, пресудама и другим актима на основу којих су државни органи донели мере којима су забранили или ограничили обављање делатности или послова, забранили располагање новцем и уделима у привредним друштвима или забранили вршење дужности одговорног лица у фирмама и предузетничким радњама.

Тренутно је, по подацима објављеним на сајту Агенције за привредне регистре, евидентирано 488.740 мера привремених ограничења права за лица регистрована у АПР-у.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну политику не види ништа спорно у томе да компаније оснују фирму за коју им не требају запослени, већ стручњаке може ангажовати по уговору и редовно држави плаћати порезе.

– То је све у реду и све по закону – оценио је Рајић. – Истина је да се тиме што послују предузећа за које оснивач не гарантује имовином па су практично и без одговорности, ствара простор за махинације. Значи, неко може имати фирму у дуговима и прети му стечај. Може основати предузеће без запослених и преко њега наставити да ради, уколико му оно главно банкротира.

Љ. Малешевић