Недимовић: Србији потребни нови канали за извоз
БЕОГРАД: Србији су потребни нови канали, као што су тржишта Кине и Ирана, како бисмо наше пољопривредне производе могли квалитетно да усмеримо, изјавио је министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић.
Имамо огромне упите од земља које имају масовне популације, због чега је неопходно да Србија постане свесна своје улоге у читавом процесу и свесна култура које јој могу донети конкурентску предност, изјавио је Недимовић на представљању студије о конкурентности пољопривреде Србије.
Најавио је и да ће кроз месец или два бити представљене мере аграрне политике за 2018. годину.
До сада, највећи проблем је била аграрна политика која није била добра, рекао је министар, указавши на потребу мењања
Закона о пољопривредном земљишту и на неправедно запостављање сектора повртарства.
Највећа вредност нашег аграра су пољоприведници, регионална специјализација, слободно земљиште, трговински уговори и квалитетни пољопривредни производи, према резултатима студије о конкурентности пољопривреде Србије, на чијој реализацији су радили консултантска кућа СЕЕДЕВ, Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) и Министарство пољопривреде.
Србија је најконкурентнија у производњи воћа, углавном оног црвеног, као што су малине, јагоде и вишње, а релативно је конкурентна и у производњи житарица (кукуруза и пшенице), као и у производњи индустријског биља, као што су шећерна репа, соја и сунцокрет.
Недимовић је изјавио да у Србији морамо да схватимо да тржиште диктира цене, како малина, тако и других пољопривредних култура.
Осврнувши се на незадовољство произвођача малина овогодишњом откупном ценом од 100 до 120 динара за килограм малина, Недимовић је на представљању студије о конкурентности пољопривреде Србије рекао да је тржиште то које диктира прилике и да је производња малине заступљена и на другим просторима.
Тржиште је то које одређује. Ако хоћемо да се развијамо, морамо да се освестимо, истакао је Недимовић.
Оснивач консултантске куће СЕЕДЕВ Горан Живков је нагласио да је извоз добра страна нашег аграра, пошто се, како каже, мало која земља може похвалити тако великим трговинским суфицитом, али је проблем у томе што тај раст успорава и што у периоду од протеклих шест година није био тако интензиван и јер губимо ЦЕФТА тржиште.
Вођа пројекта ГИЗ-а “Подршка преговорима са ЕУ” Андреј Хорват је навео да је конкурентност крајња потреба сваке владе како би знала где се налази и куда би требало да иде.
Идеја је да, како је истакао, Србија има боље податке када преговара о поглављима 11, 12 и 13, на којима ГИЗ, који од 2012. године подржава Србију на путу ка ЕУ, највише ради са Владом Србије и Министарством пољопривреде.
