НБС: У 2022. динар ојачао према евру, рекордне девизне и златне резерве
БЕОГРАД: Динар је у овој години према евру ојачао за 0,2 одсто, бруто девизне резерве земље су рекордне и премашују 18 милијарди евра, а злато је у девизним резервама повећано за 1,1 тону, на рекордних 38,5 тона, наводи се у саоштењу Народне банке Србије (НБС) у коме се резимира година која је на измаку.
Оцењује се да су проактивним деловањем централне банке ублажени ефекти вишедимензионалне глобалне кризе у години која ће остати запамћена као година великих изазова и испреплетаних криза.
Из НБС истичу да је уз јачање динара према евру за 0,2 одсто, Народна банка у плусу за више од 700 милиона евра по основу интервенција на девизном тржишту, јер је за толико више купила него што је продала девиза.
Такође и да 2022. година пета од последњих шест у којој је Народна банка нето купац девиза и то у укупном износу од 4,9 милијарди евра, те да ће ова година бити рекордна и по приливима страних директних инвестиција, будући да се процењује да ће њихов бруто прилив износити између 4,3 и 4,4 милијарде евра, што је за око 10 одсто више него лане.
Наводи се да је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено на историјски најнижи ниво од 3,0 одсто, док је 2012. године сваки пети кредит био проблематичан. Из НБС подсећају да је донет пропис којим је цена платног рачуна са основним услугама ограничена на 150 динара, чиме се трајно штити стандард грађана у погледу платних услуга које су потребне за свакодневне животне активности.
Процена је да ће укупни ефекти по основу смањења накнада, захваљујући пакету мера НБС из августа, износити више од седам милијарди динара у периоду од 12 месеци.
Додају да је Србија на корак до инвестиционог рејтинга, који увећава вредност сваке појединачне компаније у земљи, упркос великим глобалним потресима. Када је о инфлацији реч, у саопштењу се наводи да је она нижа него у земљама са сличним режимом монетарне политике, те да је кретање инфлације од почетка ове године вођено факторима на страни понуде. То се пре свега односи на раст светских цена хране и енергената, које су на инфлацију у Србији утицале и директно и индиректно, односно повећавајући инфлацију у земљама које су наши највећи спољнотрговински партнери. Из НБС наводе да је око 70 одсто укупне инфлације у Србији увозног карактера, да централна банка није дозволила да депрецијација динара према евру појача ефекат увозне инфлације, као што је то био случај током 2010. и 2012. године, када је Србија имала инфлацију на сличном нивоу као сада, док је ценовни шок на светском нивоу био вишеструко мањи.
Укупна инфлација у Србији од 15,1 одсто у новембру, нижа је него у земљама са сличним режимом монетарне политике, истиче се у саопштењу и додаје да је базна инфлација одржана на знатно нижем нивоу у односу на укупну инфлацију, док је у земљама са сличним режимом монетарне политике базна инфлација двоцифрена.
Што се тиче девизни и златних резерви оне су достигле нове највише нивое упркос незапамћеној вишеструкој кризи која је погодила свет. Тако су бруто девизне резерве крајем новембра износиле 17,3 милијарде евра, што представља њихов највиши ниво крајем месеца од када се прате подаци, а у децембру су први пут премашиле 18 милијарди евра.
Тиме су током ове године бруто девизне резерве повећане за више од 10 одсто, односно 1,8 милијарди евра. У 2022. години настављено је и повећање златних резерви, куповином 1,1 тоне злата из домаће производње па су количински, златне резерве крајем новембра достигле рекордних 38,5 тона, укупне вредности 2,1 милијарду евра.