Наше злато најлепше сија страним компанијама

Откриће толике концентрације злата указује на минерализацију која омогућава наставак истраживања, а канадска компанија најављује интезивнија геолошка истраживања у околини тог села, очекујући да ће пронаћи ресурсе за отварање рудника злата.

Налазак златне жице у том делу Србије за познаваоце богатих српских налазишта злата није никакво изненађење јер се већ дуго зна да га ту сасвим сигурно има и стога поједини источни делови наше државе, пре свега околина Бора, Мајданпека, Зајечара, Неготине, Рашке и Медвеђе већ неколико година привлаче велико интересовање страних компанија, које их буше уздуж и попреко. Незванични подаци говоре да у неискоришћеном рудном богатству Србија има 263 милијарде долара, од чега се користи само 3,7 милијарде.

Пошто истраживање рудног богатства захтева велике инвестиције које држава тренутно нема, пут за стране компаније већ годинама је отворен и оне радо долазе у Србију, уверене – а неке за то већ имају и потврде – да овде има злата и сребра, али и других вредних руда. Већ има 250 експлоатационих поља на којима се изводе рударске активности и 100 истражних поља на којима раде неке од највећих светских рударских компанија. Процењује се да стране рударске компаније у геолошка истраживања у нашој држави улажу од десет до 100 милиона долара годишње. Претпоставља се да тренутно око 50 страних фирми истражује налазишта злата у Србији. Међу њима је и компанија „Лајф стоун капитал” из Дубаија, која је узела у закуп рудник „Леце” код Медвеђе, у којем је само током прошле године ископано злата у вредности од 50 милиона евра. У рејону „Чуки пеки” код Бора канадска компанија „Невус” открила је највеће налазиште злата на свету, а по њеним плановима, до краја године требало би да започну припреме за отварање рудника бакра и злата.

Српским прописима омогућено је страним компанијама да истражују и експолатишу налазишта злата. По прелиминарној економској студији, само вредност лежишта код Бора процењује се на седам милијарди долара, док су трошкови отварања рудника процењни на 500 милиона долара. У том истом документу процењује се и да је то лежиште у овом тренутку најбогатији светски ресурс бакра и злата, као и да би од експолоатације рудника држава убрала пет одсто нето прихода од такси за коришћење минералних сировина, као и додатних 15 одсто на име пореза.

Канадска рударска компанија „Мундоро”, која је ових дана пронашла злато у околини Бољевца, недавно је објавила и да је заинтересована за стратешко партнерство с РТБ-ом „Бор”, што и не изненађује, с обзиром на то да се управо у његовој близини налази једно од највећих налазишта злата и бакра. Партнер у том послу им је јапанска национална компанија за нафту, гас и метале. Те две компаније, иначе, имају лиценце за истраживање на три истражна поља код нас, у шта ће инвестирати око четири милиона долара.

Љ. Малешевић

Највеће резерве злата на Балкану

Светски савет за злато почетком године објавио је нову листу земаља које имају највеће резерве злата, по којој Србија има највеће резерве тог племенитог метала на Балкану – 18,8 тона – и налази се на 63. месту на целокупној светској листи. Следи Македонија на 77. месту, која има 6,9 тона. На 88. месту је Словенија с 3,2 тоне, док је БиХ с три тоне на 91. месту. На листи нема Црне Горе и Хрватске. Само у РТБ-у, од 1938. године, од када се води статистика о производњи племенитих метала, до данас произведено је 160 тона злата.