Могућа нагодба са инспекцијом од 1. јануара
Највећа новина у раду инспекција од ове године је могућност нагодбе. Већ од 1. јануара нижу казну уз признање прекршаја могу добити они које је у преступу открила Тржишна инспекција или Инспекција рада.
До краја године то ће примењивати и остали. Надлежни очекују да ће то растеретити судове, смањити број поступака који застаревају и омогућити да инспектори више времена проводе на терену, а мање у суду.
Сваки трећи прекршајни поступак који је пред судом повела Инспекција рада завршио је застаревањем, а сваки шести изрицањем опомене. Због тога од нагодбе много очекују.
– Важније од висине казне која ће бити изречена је извесност кажњавања, да онај ко је учинио прекршај буде сигуран у то да ће у неком тренутку за тај прекршај да буде санкционисан – изјавио је за РТС Горан Марковић из Инспекције рада.
Тако ће, рецимо, послодавац код ког се открије радник на на црно казну – уместо прописане од 800.000 до чак два милона динара – нагодбом платити 150.000, до десет радника 300.000, а за 20 радика на црно 500.000 динара.
Пре тога, послодовац ће морати да те раднике запосли. На сличан начин, казне уз нагодбу прописала је и Тржишна инспекција.
Весна Ристић из Тржишне инспекције наводи да, ако је најнижи износ запрећене казне за неки прекршај 50.000 динара, он може ићи и до 5.000 динара.
Рок за покретање прекршајног поступка пред судом је годину, а за окончање две.
Судије тврде да су ти рокови најкраћи у Европи и да их је неопходно удвостручити. Не споре и да су често изрицане благе казне, што није добра порука онима који сада имају могућност споразума о признању прекршаја.
Председник Удружења прекршајних судија Милан Мариновић каже да судови морају да се потруде да мало ригорозније санкционишу окривљене.
Анализа показује да се чак 80 одсто прекршајних поступака може решити признањем.
То није могуће ако је неко ометао инспектора у раду, није спровео наложену меру или је за тај прекршај прописана фиксна казна.
– Наравно, кључни корак у споразуму није на суду, кључни корак је на окривљенима и подносиоцу захтева – истиче Мариновић. – Суд је ту као орган који ће то да прихвати или не.
На споразум нема могућности жалбе.
Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Зоран Касаловић каже да на основу правилника који су усвојени за те две инспекције, могу и све друге инспекције, којих је 42, да припреме своје посебне правилнике с елементима споразума за признавање прекршаја и да се у 2019. крене у потпуну примену.
Д. Вујошевић