ММФ Србији партнер за реформе, не за право вучења и кредите
БЕОГРАД: Право вучења код ММФ-а је активност те организације којом жели да помогне неразвијеним земљама у свету у контексту пандемије, док Србија има програм са ММФ чија је суштина помоћ у подстицању раста и структурних промена, а не коришћење средстава, рекао је данас за Танјуг ТВ председник Савета гувернера НБС Небојша Савић.
Он је објаснио да Србија има ММФ као партнера у реализацији реформи у Србији.
"Србија је закључила нови аранжман са ММФ-ом и наставила важну сарадњу усмерену на подстицање раста. Да нам ММФ пружи стручну и техничку помоћ, али при томе Србија неће користити финансијска средства од ММФ-а као ни у prеthodnom аранжману, јер Србији средства нису потребна", рекао је Савић.
Говорећи о опоравку светске привреде Савић је истакао да ће он бити у облику слова К.
"К - има два крака, једна група земаља се брзо опоравља, друга група се споро опоравља, неке гране се брже развијају, неке спорије. Србија се налази у најуспешнијој групи земаља. Са поносом можемо да кажемо да је Србија успела да ухвати опоравак слова В, односно горњи крак К", оценио је он.
Ове године, додао је, Србија ће имати раст БДП-а преко 6, односно преко 6,5 посто.
"Кључни фактори који могу да успоре наш раст нису на страни Србије, него су на страни пандемије и глобалних кретања у свету, дакле екстерни су", напоменуо је Савић.
Он је оценио да пре свега развој грађевинарства, прерађивачке извозне индустрије и домаћа потрошња вуку стопу раста у Србији.
"Упориште нашег раста у овој години је у расту домаће потрошње, са једне стране, а на производној страни у извозној тражњи која постоји на светском тржишту", рекао је он.
Говорећи о расту потрошње он је навео да текућа потрошња не зависи само од текућих прихода, него и од prеthodnih прихода односно штедње.
"У мери у којој поверење и оптимизам буду постојали и у опоравак глобалне и наше привреде грађани ће бити спремни да више троше. Ако криза буде продубљивања изван Србије, постоји могућност тамо дође до успоравања потрошње", рекао је он.
Додао је да ће домаћа потрошња да расте јер постоји раст доходака и БДП.
"Растом БДП-а потенцијал за потрошњу биће већи", рекао је Савић.
Раст цена, по Савићу, очекивани је резултат ниске базе из прошле године када цене нису расле, а постоји и велики ефекат раста увозних цена, пре свега енергената.
Додао је да су на раст цена у мањој мери деловале цене неких пољопривредних производа.
Како је истакао глобално је инфлација под контролом, а у Србији је инфлација под потпуном контролом.
"У једном од неколико наредних месеци она ће поново бити на нивоу не преко три посто", рекао је он.
Истакао је да НБС није повећала референтну каматну стопу јер није постојала потреба, и оценио да су каматне стопе у Србији на историјском минимуму што делује подстицајно на кредитну активност.
"Тренутно се кредитна активност креће око седам посто, што није низак ниво, а био је нешто већи прошле године око 10 посто, али је и даље интензивна кредитна активност у Србији", рекао је он.
Савић је истакао да је Србија после повећања рејтинга код три водеће светске рејтинг агенције са да на корак од уласка у такозвану инвестициону зону.
"То поправља генерално перцепцију у свету како изгледа српска привреда у оквиру светске. Даје сигнал да су перспективе њеног развоја наше привреде све боље и боље. Сагласно томе страни инвеститори који улажу у капитал и разне облике имовине улазе у куповину и српских хартија од вредности што је јако добра информација", рекао је он.
Савић очекује да до краја године или почетком следеће Србија достигне инвестициони рејтинг.
Говорећи о повећању процента резерви НБС у злату Савић је оценио да Србија треба и даље да их повећава.
"Логично је да злато које се ископа овде и остане у Србији. И да сваке године за тај износ повећамо квоту резерви у злату. А можемо и изван тога", рекао је он и заложио се да се овде произведно злато не продаје у иностранству.
Додао је да је повратак свих државних златних резерви у Србију логичан потез због стања на садашњем светском тржишту, те да је држати злато овде и јефтиније.
Како је оценио Србија је већ ушла у причу о "зеленој економији" и озбиљно ради на проблему њеног развоја.