Мићовић: Цена нафте никада брже није расла

Ова цена није била још од 2010. године када је цена била 100 долара по барелу, навео је Мићовић и оценио да ће после овако наглог скока уследити благи пад цене.

Цене сирове нафте забележиле су још један скок и пробијена је баријера од 80 долара по барелу, преноси РТС.

У неким државама у окружењу већ се бележе већа повећања деривата.

Поставља се питање шта је разлог овог поскупљења и како ће да се одрази на цене на нашим пумпама.

Узрок за овај скок је пораст економске активности у државама које су после вакцинације почеле да укидају рестрикције.

У исто време, залихе великих произвођача су ограничене, што је повећало цене.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Мићовић рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС да је енергетско тржиште повезано и да увек долази до одређеног преливања, као и да је у овом случају све то узроковало очекивање трговаца какав ће економски раст бити.

"Трговци су почели да купују велике количине нафте стварајући залихе да би се припремили за тај период. Међутим, дошли смо до парадокса да су изазвали такву неравнотежу производње и потражње за нафтом да је за веома кратко време поскупела нафта. Питање је сада да ли ће високе цене сада спутати економски раст који трговци очекују", навео је Мићовић.

Додао је да је управо све то узрок за скок нафте у последњих месец и по дана.

Према његовим речима, од почетка 2020. до данас заступљен је тренд раста цене нафте, а последњих 50 дана, од 22. августа до 12. октобра долази до веома наглог повећања раста цене нафте, што се може видети на веома стрмој кривој, 28 одсто је поскупела нафта у овом периоду.

"По правилу иза овако стрмог раста следи пад цена нафте, јер сада трговци гомилају залихе да би имали чиме да наступе на тржишту, а када буду препуни залиха, цене ће падати. Земље ОПЕКА су одлучиле да не повећавају производњу, да ово није реална потреба тржишта и не желе да коригују своју одлуку о постепеном повећању производње", навео је Мићовић.

Додао је да је просечна цена сирове нафте за 58 одсто већа ове године него прошле године, као и да је веће и од цене у 2014. до сада.

"Брзина промене цене нафте је највећа сада. Помиње се да у последње три године није достигнута ова цена, 2018. године је била једна епизода када је цена нафте достигла 80 долара по барелу. Ако то изузмемо, ова цена није била још од 2010, 2011. када је била 100 долара по барелу", истакао је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

Истакао је да светски познаваоци процене о цени коригују на месечном нивоу, немогуће је било шта предвидети.

Светска банка је, како каже, кориговала раст, што улива бојазан код произвођача нафте и врло су опрезни, а високе цене попут 100 долара по барелу не одговарају ни њима, јер би то урушило економски раст и потрошњу, њихов циљ је постизање одрживе цене.

Напомиње да се технолошка решења у целом свету, када је у питању саобраћај, заснивају на нафти, а поступна замена нафте је нешто што је решење, да не би дошло до озбиљних проблема.

Говорећи о последицама које ћемо видети на пумпама у Србији, каже да се овај раст цена нафте већ одразио на бензинским станицама, недељно је цена дизела расла око динар, бензина око 50 пара неколико последњих недеља и укупно је бензин од нове године поскупео 28 динара, а дизел 23 динара, што је значајан раст цене горива.

"Српско тржиште дели судбину свих других тржишта. Знатно јефтиније гориво у Босни и Херцеговини и Северној Македонији се мења. Оно је знатно јефтиније јер су државне дажбине мање, али промене су и код њих видљиве", истакао је Мићовић.

Велико поскупљење горива је у Хрватској и тамо се чак помиње и могућност смањења акциза, а Мићовић каже да о томе размишљају све земље.

Наводи пример из 2012. године када је држава Србија на одређени период смањила акцизу.

"У Србији осим смањења акциза имамо још простора да размишљамо о свим другом трошковима којим смо оптеретили само тржиште нафтним дериватима. Покренута је иницијатива да се разговара да ли можемо учинити тржиште рационалније", каже Мићовић.

Додаје да не можемо да утичемо на глобално тржиште, али да можемо код нас да урадимо доста ствари.

Када је реч о евентуалном "британском сценарију" у Србији- да горива има у складиштима, а да га нема на пумпама, наглашава да је свака карика у ланцу од пумпе до нафтних поља битна и зато је битно што формирамо обавезне резерве деривата нафте, које је почело, али не довољним темпом, сама куповина нафте се не одвија како треба.

Истиче да је донета Уредба и о формирању оперативних резерви, на шта је Министарство обавезало све енергетске субјекте да морају о свом трошку да купе нафту и да у сваком тренутку имају, што се односи на произвођаче и увознике, који ће морати на залихама да имају по четири дана испорука на тржиште, што ће се повећавати из године у годину док се не достигне 10 дана у резервама за испоруку на тржиште.

"То је једна озбиљна количина која ће морати да буде складиштена и то је један озбиљан трошак који ће оптеретити цену горива", истакао је Мићовић указујући да ће то обезбедити сигурност дужу од 10 дана у случају кризе.

Мићовић не очекује да ће цена нафте ићи више, као и да се нада да ће уследити благи пад.