Међународни монетарни фонд Србији предвиђа још бржи привредни развој

Како су оценили у ММФ, реализација економског програма је на правом путу и Србија је посвећена спровођењу структурних реформи потребних за подстицање раста предвођеног приватним сектором и бржој конвергенцији ка нивоима прихода ЕУ, саопштено је из Министарства финансија.

У извештају Фонда је оцењено да је у току снажан опоравак економске активности, који је подржан обимном и правовременом реакцијом носилаца политике и снажним преткризним растом.

По том основу, бруто домаћи производ Србије је већ у првом тромесечју 2021. надмашио преткризни ниво. ММФ сада пројектује још и већи раст од prеthodno предвиђеног раста у 2021. години и непромењен раст у 2022. години од 4,5 посто.

ММФ је у извештају, такође, оценио да је буџет за 2022. добро одмерен и да предвиђа даље смањење фискалног дефицита на три посто БДП-а, умерен раст зарада у јавном сектору и пензија и задржавање капиталних инвестиција на високом нивоу.

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали је рекао да је нефинансијски споразум са ММФ-ом веома важан јер су потврдили да је економска политика која се води успешна и да смо на правом путу да још брже напредујемо.

„Ми смо презадовољни сарадњом коју имамо са ММФ-ом, а која је, пре свега, саветодавног карактера. О томе најбоље говоре подаци јер уколико погледамо кумулативну стопу раста БДП-а, ове и прошле године, остварићемо засигурно најбољи резултат у Европи, одмах после Ирске. На крају ове године имаћемо раст од 7,3 или 7,4 одсто, а следеће од 4,5 до 5 процената. До овога не би дошло да на време нисмо спровели фискалну консолидацију, захваљујући чему смо спремно дочекали највећу економску кризу икада, изазвану пандемијом коронавируса. Само за помоћ привреди и грађанима прошле и ове године издвојили смо осам милијарди евра, чиме смо очували ниво привредне активности и радна места”, рекао је он.

Он је рекао да је сачувана стабилност јавних финансија и нагласио да ће удео јавног дуга на крају године износити 58,2 одсто, што је далеко од 60 одсто БДП-а колико прописује Мастрихт.

Напоменуо је да ће и у наредном периоду фокус бити на наставку спровођења структурних реформи, које су потребне за остваривање још већег раста.

Поред спровођења мера за сузбијање сиве економије, Мали је као један од приоритета навео и остваривање свеобухватног плана за зелени раст, који додатно подржава економски опоравак и обезбеђује одрживији развој.

Он је истакао да се буџетом за следећу годину наставља улагање државе у повећање потрошње, као и у капиталне пројекте.

„Повећањем плата и пензија осигуравамо потрошњу, а само за капиталне инвестиције буџетом за 2022. годину планирали смо 486 милијарди динара, што значи да настављамо велике пројекте - градњу ауто-путева, брзих саобраћајница, изградњу болница, школа, фабрика за пречишћавање воде, водоводну и канализациону мрежу. Све то ће додатно погурати раст нашег БДП-а, односно учинити нашу земљу још атрактивнијом и сигурнијом за пословање, као и за још више инвестиција”, рекао је Мали.

        Д. Млађеновић