Мале шансе да се не ради петком, суботом и недељом
Идеја о четвородневној радној недељи, као последица жеље да се уравнотеже пословни и приватни живот, увелико је заживела и добија позитивне коментаре, међутим колико је могуће реализовати је у Србији, према неким проценама, умногоме зависи од економског развоја који је код нас далеко од, рецимо, једне Немачке или Велике Британије.
Због тога су упућени сагласни да је у Србији тако нешто тешко оствариво, али није немогуће.
Нема неког нарочито другачијег става домаћих послодаваца у односу на иностране земље, а све је ствар договора послодавца и запосленог, сматра почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
- Закон је мање-више једнако постављен, а прописује да не може да се ради дуже од шест дана у недељи. Четрдесет сати недељно рачуна се као нормалан рад, а све преко тога требало би бити додатно плаћено. Идеја о четвородневној радној недељи нешто је мање реална у Србији него, рецимо, у Данској или негде на западу Европе, јер ипак су тамо организације привреде на вишем технолошком нивоу. Да би се послодавцу остварио исти ефекат, потребно је да га рад не кошта више него стандардни и да се остварује иста продуктивност. Чуо сам да поједине организације и овде имају такав начин рада, али јасно је да многе према послу којим се баве не могу то да организују - каже Атанацковић.
Промена набоље је могућа, у зависности од услова, али све је то превелик залогај за грађане Србије у овом тренутку, мишљење је председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића.
- У овом тренутку та идеја је апсолутно нереална јер ми и даље имамо проблем с осмочасовним радним временом, а у трговинама раде и суботом и недељом - наводи Горан Милић. - Мислим да су разлике у односима послодавца према запосленом огромне кад је реч о поређењу Србије за неким развијенијим земљама, част изузецима. Рађени су тестови, знам за искуства западних послодаваца, већина их је одговорила да се скраћење радне недеље није одразило на учинак, а заузврат имају одморнијег и задовољнијег радника. То би и требало да буде сврха.
Када је Европа у питању, запосленима у Немачкој се идеја о четвородневној радној недељи веома допада, али уз услов да плата остане иста, показала је анкета фондације „Ханс Беклер”, у којој је учествовало више од 2.500 запослених. Скоро три четвртине испитаника, 73 одсто, прихватило би увођење радне недеље од четири дана само ако плата остане иста. С друге стране, врло мало је оних који хоће мање да раде за мању плату - осам одсто. Против четвородневне радне недеље је 17 одсто, а два одсто учесника анкете тако већ ради.
Испитаници који желе скраћену радну недељу као разлог навели су, без изузетка, да желе више слободног времена за себе и породицу. Три четвртине је рекло и да жели да смањи оптерећеност послом.
Београдска „Микроелектроника” је српска компанија која је већ увела четвородневну радну недељу.
Део ове фирме сад већ девет месеци ради четири дана недељно, а план је да до краја наредне године сваки запослени, поред викенда, има слободан и петак. У компанији има 96 запослених, а један део њих, они који раде у производњи, живе сан многих радника у Србији.
„Микроелектроника” је компанија која се бави хардверским и софтверским алатима за рад са микроконтролерима, односно чиповима који се налазе у свему што нас окружује – од лаптопа, преко телефона, па све до аутомобила.
Противници промене навели су као разлоге да их посао испуњава, да сумњају да скраћење у радном процесу може нешто да промени, као и да се посао не може обавити за краће време.
Готово половина оних који одбијају скраћену радну недељу навела је да финансијски не може да је поднесе, док се трећина плаши да неће напредовати у професионалном смислу.
Б. Павковић