ЛЕТЕЋИ АУТОМОБИЛИ ЋЕ ПОСЛЕ ЕМИРАТА ЛЕТЕТИ И ПО СРБИЈИ Блиска стварност или далека будућност

Ипак, да се о овој врсти саобраћаја и те како размишља, да се гледа у будућност и одавно улаже у развој технологије која то омогућава, добро је познато и већ сад је извесно да ће у неким земљама за пар година летећи такси постојати. Најављено је да ће у Уједињеним Арапским Емиратима оваква врста услуге бити доступна 2026. године, али то је тек први корак и сигурно је да летећи аутомобили још дуго неће бити свакодневица. Разлога је много, а међу њима су, уз финансије, и законска регулатива, безбедност, ефикасност...

− О летећим аутомобилима се већ дуго говори и у њих улаже, развој те технологије привлачи многе, али тренутно смо још далеко од стварности у којој би сви летели около у летећим возилима − каже пиар менаџер компаније „Возим на струју” Зорана Ђорић. −Ипак, много је занимљивих пројеката и истраживања која померају границе и отварају нове могућности у овој области. 

По речима Ђорићеве, највећи изазов у развоју летећих аутомобила је комбинација карактеристика возила и летелице, и то на сигуран, практичан и економичан начин. 

− Неке компаније, попут Убера и Волоцоптера, истражују концепте такозваних урбаних ваздушних таксија који би омогућили брзе транспортне услуге у градским срединама. Те технологије суочавају се с бројним изазовима, међу којима су, пре свега, сигурност летења, регулатива, инфраструктура за слетање и узлетање, као и аутономија, енергетска ефикасност и бука. Захваљујући напретку у електроници, аутономним системима и материјалима, не треба сумњати да ће се у будућности много више пажње усмерити у развој летећих аутомобила, а можда ћемо ускоро сведочити првим комерцијалним летовима или пилот-пројектима који ће нам дати увид у будућност мобилности − истиче Зорана Ђорић.

Европска пракса 

У Европи се неколико земаља истиче када је реч о летећим аутомобилима, а све заједно активно раде на истраживању и развоју летећих аутомобила с циљем стварања сигурног, ефикасног и еколошки прихватљивог начина превоза у будућности.

− Немачка је међу водећим европским земљама када је реч о развоју иновативних технологија. Немачка компанија Волоцоптер међу водећим је светским играчима на подручју летећих аутомобила и већ их тестира у многим градовима света − каже Зорана Ђорић. − И Француска има активне пројекте у подручју летећих аутомобила, па Аирбус, водећа европска компанија, развија концепт летећег аутомобила CityAirbus. Париз је један од градова у којем се разматра интеграција летећих таксија као алтернатива традиционалном јавном превозу. 

Наша саговорница каже да је предвиђање технолошког напретка у раздобљу од 50 година изазовно, али да је потребно размотрити неколико фактора који би могли утицати на даљи развој летећих аутомобила у том периоду.

− Ако се технологије буду развијале садашњим темпом, може се очекивати знатан напредак у подру-чјима аутономних система, батеријске технологије, материјала и аеродинамике, а то би могло знатно да побољша перформансе и сигурност летећих аутомобила. Такође, за развој летећих аутомобила изузетно је важна и регулатива, односно развој летећих аутомобила биће снажно уцењен регулаторним оквиром, који ће морати да се прилагоди како би се осигурала сигурност и ефикасност ових возила. Различите земље имају различите стандарде и приступе регулацији нових технологија, али би се с временом могло очекивати усклађивање и усвајање глобалних стандарда. Рецимо, Федерална авијацијска управа (ФАА) и друге релевантне агенције већ разматрају како би се регулисали летећи аутомобили и ваздушни таксији. Потребно је дефинисати стандарде за сигурност летења, сертификацију возила и пилота, као и прописе за летење у урбаним подручјима. Постоје планови за развој нових инфраструктурних пројеката који би подржали летеће аутомобиле. То укључује изградњу вертикалних лука за слетање и узлетање (ВТОЛ лука) на крововима зграда или на другим локацијама унутар градова, које би омогућиле брже и сигурне операције летећих таксија − рекла је Зорана Ђорић и нагласила да ће развој летећих аутомобила захтевати напредне системе комуникације како би возила могла комуницирати међусобно, као и с надзорним центрима и другим возилима на тлу, те да би то могло укључивати развој 5Г мрежа и других технологија за брзу и поуздану размену података.

Д. Млађеновић