ЛАЖНИ ТРГОВЦИ ојадили купце за преко 17 милиона динара ЗЛОУПОТРЕБИЛИ платне картице и крали податке РЕАГОВАЛА Народна банка Србије
БЕОГРАД: Народна банка Србије је захваљујући својим активностима, корисницима платних картица које су злоупотребљене, највећим делом у периоду јануар - јун ове године, коришћењем неких глобалних платних апликација вратила 17.205.831 динара, саопштила је данас централна банка.
Обухваћено је укупно 288 корисника, укључујући и оне кориснике који нису поднели притужбу НБС, па је просечно по кориснику враћен износ од 59.742 динара.
Овде нису обухваћени износи које су prеthodno банке вратиле од трговаца у рекламационом поступку, већ је то износ који иде на терет банака.
Поред повраћаја већег дела средстава, поменутим супервизорским активностима Народне банке Србије, банке су обавезане да спроведу мере које треба да спрече, односно умање ризик оваквих злоупотреба платних инструмената.
Крајем јуна ове године, Народна банка Србије је упозорила грађане на један посебан облик преваре, који је интензивиран од почетка ове године, а који укључује добијање СМС поруке са непознатог броја телефона, у којој се корисници позивају да преко тог линка приступе интернет странци трговца и да изврше плаћање или ажурирају податке.
Корисници би приступивши том сајту, у уверењу да су заиста на званичном сајту трговца чије услуге користе или су раније користили, уносили податке са картице, укључујући и једнократну лозинку за плаћање.
Криминалци под чијом су контролом ти лажни сајтови користили су те податке ради смештања картице корисника у своје дигиталне новчанике, а затим би извршили по неколико трансакција пре него што су корисници постајали свесни преваре и блокирали картицу.
Иако је у поступцима по притужбама корисника оцењено да постоји крајња непажња на страни корисника, што у складу са правилима из Закона о платним услугама доводи до тога да корисници сносе цео губитак настао том злоупотребом, Народна банка Србије се ту није зауставила, већ предузела додатне напоре да корисници буду у највећем делу обештећени.
С тим у вези, Народна банка Србије је у оквиру својих супервизорских активности захтевала да банке сносе целокупан износ губитка који је настао услед преваре корисника, изузев губитка од прве трансакције, будући да би и без услуге дигиталног новчаника у оквиру глобалних платних апликација, корисници претрпели тај губитак услед своје крајње непажње.
Поред сврсисходне примене Закона о платним услугама, алоцирајући губитке од преваре на овај начин, Народна банка Србије је желела да примени принцип по којем банке морају да сносе бар део ризика за производе које нуде корисницима, али и да непажња кориснике не извињава у потпуности.