КВАДРАТ ПОСКУПЕО ЗА ЧАК 60% У ПОСЛЕДЊИХ ПЕТ ГОДИНА Eво кад се очекује ПАД ЦЕНА СТАНОВА у Србији

То грађане наводи на питање ко ствара повољно окружење да станови остану скупи, и да ли ће тај проблем у наредном периоду бити решен.

Од 2019. закључно са 2023. годином станови у Србији поскупели су мање једино у односу на Мађарску, показује анализа Републичког геодетског завода у којој се пореди 12 европских земаља.

Међугодишњи раст цена prеthodnе године у односу на 2022. пао је испод 10 процената и то захваљујући успоравању у другој половини године. Prеthodnih осам тромесечја, годишњи раст цена станова био је двоцифрен. О паду цена, какав већ скоро две године имају земље Западне Европе попут Немачке или Холандије, нема ни говора.

У последњем тромесечју прошле године забележен је годишњи пад куповине станова на кредит од 36,4 процената, што је заправо опоравак кредитно-хипотекарног тржишта пошто је у трећем тромесечју међугодишњи пад куповина износио 47,3 процента, а у другом више од 50 процената.

Без обзира на пад кредитне тражње, цене су остале стабилне, и на њих, према речима домаће стручне јавности, готово да не утичу осцилације еурибора.

С тим у вези, Небојша Нешовановић, стручњак за некретнине, истиче да постоји неколико системских разлога за високе цене, а као један од основних подвлачи недостатак функционалног тржишта капитала.

- Нама је тржиште станова тржиште капитала. Сав вишак вредности који креирамо у земљи на крају некако завршава на тржишту станова, што гура цене навише. Такође, то прави нелојалну конкуренцију младим људима којима станови требају за живот. Други проблем је била недовољна изградња, али то се донекле у међувремену решило, што видимо из броја издатих грађевинских дозвола. Понуда станова би сада требало да буде добра - појашњава он.

Он напомиње и да наше тржиште станова не треба упоређивати са тржиштима станова у другим земљама, већ са берзама, односно са тржиштем капитала. Јер, како додаје, сада око 85 процената људи некретнине купује за кеш, и то су инвеститори који наше тржиште станова третирају као берзу.

Са друге стране, разлог за пад кредитних купаца види у расту еурибора, али напомиње да домаће тржиште диктира капитал, што значи да је прилично неосетљиво на кретање каматних стопа.

Јасна Атанасијевић, професорка Природно-математичког факултета у Новом Саду пад броја станова купљених уз кредитно финансирање објашњава чињеницом да је дошло до раста каматних стопа, што је узроковало да грађани, али и инвеститори, буду мање заинтересовани да се задужују у банкама.

- То се одражава на цене, тако што са једне стране имамо притисак пада тражње, који би требао да их снизи, док са друге стране постоји пад понуде, што гура цене нагоре. Резултат те две силе су ове цене које тренутно имамо - каже професорка.

Она додаје да то није случај у већини земаља Европе, а како каже, овде је тако јер Србија нема развијену берзу, односно финансијско тржиште где би они који имају уштеђен доходак (а кога, према њеним речима има доста код једног дела грађана) могли тај новац уложити.

- Не треба да заборавимо и ефекат доласка великог броја Руса у Србију, од који су се неки вероватно одлучили и за куповину некретнине - појашњава Атанасијевић.

Такође, коментаришући чињеницу да је процентуално раст цене квадрата у последњих пет година највећи у Мађарској па у Србији, она подсећа да на годишњем нивоу он више није толико висок ако га кумулативно упоредимо са prеthodnim периодом.

Дневник / Данас