КОРОНАВИРУС МЕЊА НАВИКЕ ПОТРОШАЧА Расте поверење у комшијске радње

Другачије него до сада се и живи и ради, али и купује, а та промена је изузетно видљива јер је све више купаца који одлучују да у куповину иде у радњу у близини. Тако су мале  комшијске радњи све посећеније, а то показују и резултати истраживања недавно спроведеног у Европи. 

Наиме, три четвртине потрошача у Европи, односно њих 74 одсто, радије купује у локалним заједницама, што је више него пре годину, показало је истраживање компаније „Мастеркард”. Улога малих предузећа у националној економији озбиљно је нарушена светском здравственом кризом ове године, али је, упркос томе, поверење у локалне продавнице на историјском максимуму.

Истраживање указује на то да људи широм Европе троше више новца у локалним заједницама. Готово 50 одсто оних који се одлучују на тај корак као разлог наводе да желе да им помогну да пословање врате на пређашњи ниво, а након тога следе новоизграђени односи с локалним трговцима и самосталним продавницама – 28 одсто, а њих 26 одсто се на одлазак у продавнице у локалној средини одлучује због поверења у препоруке људи из заједнице.

Две трећине, или 65 одсто становника Европе, каже да су изнова почели да цене локалну заједницу и локалне продавнице од када је наступила пандемија. Извајају се три главна разлога због којих купци поново откривају радње у комшилуку – половина анкетираних се изјаснила да је то практично, а потом то што избегавају редова у већим супермаркетима, те ограничење путовања. Нешто више од три четвртине испитаника, или 77 одсто, казало је да више воли да купује од некога кога познаје, а 72 одсто верује препорукама локалних трговаца.

Комшија све важнији

Занимљиви су и резултати истраживања „Мастеркарда” везани за друштвене вредности заједнице. Наиме, од увођења ограничења кретања, 58 процената испитаника изјавило да се радије јавља својим комшијама него пре годину. Сваки пети испитаник има резервни кључ стана свог суседа, 44 одсто преузима доставу за комшију, а 18 одсто је члан „Вотсап” групе коју чине суседи. Истраживање је такође открило да су локални кафићи, месаре, пиљарнице, пекаре и пабови међу главним стубовима модерне заједнице.

ако у Србији такво истраживање није спроведено, извесно је да малих комшијских радњи има и да им не недостаје муштерија. У градовима је готово на сваком углу понека радња, неретко у истој улици или булевару има и по неколико продавница великих трговачких ланаца, али и самосталних трговина.

По речима правног саветника у Удружењу потрошача Војводине Марка Драгића, у последње време, а пре свега због коронавируса, навике потрошача у Србији су се промениле. Он указује на то да су мале комшијске радње веома важне, пре свега, старијим купцима, а да млади брже и лакше прихватају промене.

– Млади сада далеко више него раније купују онлајн, а у куповину углавном одлазе у супермаркете – каже Драгић. – Старији потрошачи воле да купују у мањим радњама, где најчешће набављају основне производе – хлеб, млеко, ту су опуштенији и неретко познају продавце, разговарају с њима...

По његовим речима, одласком у велике радње, у којима је широк избор различитих производа, на једном месту се купи све што је потребно за једну недељу или нешто дужи период. Тиме се штеди и у времену и новцу јер су у хипермаркетима цене угавном повољније него у мањим радњама. У куповини у комшијским радњама, где су цене нешто више, не купује се много већ се одлази у мини-куповине, најчешће кад нешто затреба.

Д. Млађеновић