Корисници у Србији не тргују довољно преко интернета

То је речено на данашњем састанку Радне групе Министарства трговине чији је циљ да идентификује препреке у развоју е-трговине и припреми Акциони план за унапређење е-трговине за период 2019-2020.



Државна секретарка у Министарству трговине Татјана Матић указала је да без обзира на позитивне податке који показују да е-трговина у Србији бележи раст од 10 одсто годишње и да је прошле године путем интернета куповало чак 1,8 милиона грађана, чињеница је да од 73 одсто грађана који користе интернет, чак 45,4 одсто никада није пазарило путем интернета.



Због бржег развоја е-трговине у Србији, Матићева је најавила почетак пројекта "Јачање електронске трговине у Србији" који ће обухватити анализе и дати смернице Радној групи за израду Акционог плана.



"Сматрамо да е-трговина може допринети развоју микро, малих и средњих предузећа, али и да утиче на укупан раст економије. Подаци говоре да све најразвијеније земље света своје економије базирају на развоју малих и средњих предузећа, и у томе и ми видимо нашу будућност", рекла је Татјана Матић.



Додала је да Србија има потенцијал у развоју е-трговине, јер је у категорији коришћења интернета са индексом 0.50, у последњих пет година напредовала са 45. до 34. места, тако да је у тој категорији испред неких земаља у региону као што су Бугарска, Хрватска и Грчка.



"Е-трговина освојила је свет. Кина је највеће тржиште е-трговине са више од 681 милијарду промета, а занимљиво је да се више од 40 одсто светских трансакција е-трговине одвија у Кини, док је пре само 10 година тај удео био један одсто", указала је Матићева.



Изразила је наду да ће такав развојни пут доживети и е-трговина у Србији.



Процене су да ће до 2030. године чак 85 одсто бризниса бити е-трговина, навела је државна секретарка и додала да су последње вести које стижу из САД и ЕУ да велики трговински ланци најављују затварање малопродајних објеката до 2030.



Међу њима су, наводи она, Зара и H&M, који планирају да скоро све продавнице у Европи затворе и пренесу на онлајн платформу.



Истиче да развоју е-трговине доприноси и нова е-комерц директива ЕУ, која је ступила на снагу 3. децембра прошле године, и која доноси нова правила о прекидању онлајн дискриминације на основу држављанства или пребивалишта и правила да ће онлајн продавци морати пођеднако да третирају све потрошаче у ЕУ.



"Правила ће осигурати да се купци не суочавају са баријерама као што је преусмеравање на веб страницу специфичну за одређену земљу, или плаћања дебитном или кредитном картицом из одређене земље", објаснила је Матићева.



Према њеним речима, осим доношења Акционог плана и борбе против сиве економије на интернету, свакако ће један од највецих изазова бити подизање поверења грађана у онлајн куповину.



Начелник Одељења за развој Дигиталне агенде Министарства трговине Милан Добријевић сагласан је с државном секретарком да ће подизање поверења грађана у онлајн куповину бити један од највећих изазова.



Каже да подаци показују да грађани избегавају да купују путем интернета јер углавном немају поверење, или су "чули за лоша искуства", да су људи уместо гардеробе коју су наручили добили "циглу или мачку у џаку", али и да има оних који кажу да је тај начин куповине скуп, док неки нису пронашли оно што су тражили...



Занимљиво је, наводи Добријевић, да грађани Србије највише преко интернета пазаре одећу и спортску опрему, док у свету људи углавном купују књиге, филмове и видео игре.



Неки од подстицаја за брзи развој е-трговине, наводи они, јесу субвенције у поштанском сектору да поштиљке буду јефтиније и брже, да предузетници науче онлајн бизнис и повољнија испорука.