Компјутери и опрема прве „жртве” коронавируса у Србији

Понуда лаптопова је оскудна, по један примерак одређених перформанси, а у једној радњи смо доживели да нам за 65.000 динара нуде препариран – renew (рењу) рачунар. На њему је била налепница о томе, али нам нико није скренуо пажњу.

Трагајући даље за лаптопом, не неких специјалних перформанси али с одређеним захтевом (и3 процесор, осам гигарама меморије… екран од 15 инча), наишли смо на продавце који су нам стално нудили нешто друго, процесоре за гејмере и слично. Верујући да ћемо трагајући даље наићи на бољу понуду, обишли смо цео Нови Сад, од „Биг” шопинг центра до „Променаде”, али није вредело.

Објашњење  је стигло од продаваца, а гласило је једноставно – већ недељама не стиже роба из Кине, практично се продаје само оно што је остало на лагерима.

И није тако само с рачунарима већ и с другом опремом и производима.Како сада изгледа, коронавирус у Србији прави проблема код увоза робе, али би последица могло бити и по нашу економију ако се епидемија што пре не заустави.

– Коронавирус је у овом тренутку најбитнији ризик за глобалну економију, а успоравање раста у Кини могло би се одразити и на Србију, с којом Кина има веома раширену сарадњу која се значајно развија – оценио је  директор Економског института за развојне пројекте Иван Николић.

Кина је једна од најважнијих светских економија, глобало друга по увозу а прва по вредности извоза, и највећи је потрошач туристичких услуга, подсећа Николић, и додаје да се у овом тренутку коронавирус чини као најбитнији ризик иако још нема назнака да је криза достигла врхунац.

– Неповољно је што је криза захватила сезонски период који је највиши у Кини, а то је новогодишње празновање, када се неумерено троши, и не троши само домицилно становништво него сви милиони Кинеза који тада долазе у Кину – каже Николић.

Додаје, међутим, да те и такве потрошње ове године није било, или је била редукована, што ће се, тврди, одразити на раст Кине.– А како буде смањило њихов раст, аутоматски ће се прелити на цео свет – наводи он.Догађаји у Кини додатно су неповољни јер, како објашњава, долазе после две године у којима је глобална економија у оштријој путањи успоравања, а европска на ивици рецесије.

– Још је лошије што је Кина све битнији економски партнер Србији. Прошле године робни извоз ка Кини био је 2,2 пута већи него у 2018, а можемо рећи да је укупан прираст робног извоза од 17,3 одсто потекао управо из тог односа с Кином – каже Николић.

Удар и на туризам

Епидемија коронавируса већ је помрсила рачуне глобалној туристичкој индустрији, а пре свега су на удару кинески туризам, као и државе које су популарне дестинације међу кинеским туристима.

– Због ширења новог коронавируса у свету, велики број Кинеза отказује своје туристичке резервације широм планете па је таква ситуација и с београдским хотелима – каже директор Туристичке организације Београда (ТОБ) Миодраг Поповић. – Долази до великог броја отказивања резервација управо у Београду од почетка ове године, од које смо очекивали изузетан раст. Сада ће то, наравно, стати због новонастале ситуације.

Колико су кинески туристи битни за глобалну туристичку индустрију илуструје и податак да су прошле године остварили готово 150 милиона одлазака у иностранство, где су потрошили 277 милијарди долара.

Додаје да су и туристи који долазе из Кине у овом тренутку најмногобројнији и најзначајнији за Србију.– Чини ми се да је број ноћења 50 одсто већи и удвостручен је број долазака, то је заиста импресивно и, уколико се криза продужи, верујем да би се то могло неповољно одразити на нашу економију – каже он.

Напомиње да повољне резултате у туристичким услугама и робној размени Србија дугује великим улагање Кине пре свега у РТБ „Бор” и „Железару Смедерево”.

– Робна размена је у огромној експанзији, пре свега на извозној страни, и то се дугује пре свега активности „Бора” јер је битно повећан извоз бакра ка Кини – каже Николић. – Економски односи Србије с Кином су распрострањени у различитим секторима, нису више улагања само инфраструктурна него чак и у ИТ сектору, јер је Ниш изабран за огледни „паметни град” у који ће „Хуавеј” уложити значајну своту да успостави модерну инфраструктуру. Сарадња се шири, веома је добро што се одвија у том смеру, ти егзогени шокови могу, претпостављам, то успорити, можда на кратак рок и ствари покварити, али нисам сигуран у то да ће то битније променити наш однос с Кином или њихов однос у смислу улагања у овом региону. Јер су она део њихове велике стратегије и иницијативе „Појас и пут”, која се неће мењати.

– Следеће две недеље биће кључне за утврђивање економског утицаја коронавируса у Кини – изјавила је генерална директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева за ЦНБЦ на Минхенској безбедносној конференцији. – У том периоду требало би да се поново отворе фабрике у Кини, што би омогућило да се боље сагледа отпорности Кине и, на основу тога, преливање ефеката на остатак света.

Она је навела да ММФ такође прати ширење вируса Covid-19 изван Кине, додавши да то „за сада није озбиљан проблем”, али да би се то могло променити уколико се вирус прошири на „земље са слабим здравственим системима, на пример у Африци”.

Б. С. – Д. У.