Код нас је и стари папир прескуп за прераду
На недавном међународном симпозијуму из области целулозе, папира, амбалаже и графике закључено је да су данас фабрике папира у Србији, због сировине и њене цене, у неравноправном положају у односу на конкуренцију.
То је и био разлог да Универзитет у Београду, у сарадњи с Привредном комором Србије и потрошачима старог папира, покрене акцију да Влада Србије уведе стимулативне мере потрошачима папирног отпада, како је то учинила Европска унија, и тиме створе услове за тржишну равноправност наших фабрика папира с онима из земаља ЕУ и окружења.
Истакнуто је да рециклажа старог папира, као стратешке сировине у производњи папира и картона, чини око 90 одсто сировина у индустрији папира у Србији. Осим скупе сировине, фабрике папира у Србије посебно забрињава недостатак кадра школованог за ту индустрију, на свим нивоима образовања, од техничара и инжењера, до истраживача. Напоменуто је да је то проблем који није присутан само у Србији већ и у читавој Европи.
Да би се што пре решио проблем недостатка кадра образованог за индустрију папира, целулозе, амбалаже и графике, на Технолошко-металурушком факултету у Београду одржан је округли сто с циљем да се кроз дијалог и квалитетну дискусију нађе ефикасно решење.
Стручњаци и истраживачки економске струке тврде да се може повећати профитабилност фабрика папира уколико се исправно поставе односи економија–техника–технологија. Потребно је пратити нову опрему и уређаје који се примењују у тој индустрији, као и средства за оплемењивање и побољшање квалитета папира.
По речима секретарке Удружења за шумарство, прераду дрвета, индустрију намештаја и папира Наташе Говедарице, ПКС у сарадњи с представницима привреде и науке спремна је да се активно укључи и помогне у процесу имплементације нових знања и вештина.
Руководство и професори Технолошко-металуршког факултета истакли су да је та високообразовна установа спремна да на одговарајући начин помогне младим људима који одлучују да крену стопама старих „папираша” кроз разне видове стипендија и боље информисање о томе шта их чека у индустрији папира. Поготово је, чуло се на округлом столу, важно да се на нивоу државе промени кадровско-образовна политика и да се у смислу решавања проблема мањка тог кадра, односно образовног профила, у образовном систему створе неопходни услови за обуку и школовање и ученика и студената
Указано је на то да није потребно само образовати будући кадар већ и постојећи у фабрикама и предузећима, који недовољно познаје комплексну технологију папира. Исказана је спремност да стручњаци из праксе и образовних институција, по моделу западних земаља, организују радионице, курсеве и предавања да би се запослени обучили и усавршили своја знања.
Љ. Малешевић