ЈАВНИ ДУГ еврозоне у првом кварталу 91,2 одсто БДП-а

У односу на последњи квартал прошле године, јавни дуг је смањен и у еврозони и у ЕУ, пошто је тада износио 91,4 одсто, односно 83,8 одсто БДП-а.

Јавни дуг смањен је и у односу на исти квартал прошле године, када је у еврозони износио 95,0 одсто, а у Европској унији 87,4 одсто БДП-а.

Најзадуженије земље у првом кварталу 2023. године су биле Грчка - 168,3 одсто БДП-а, Италија - 143,5 БДП-а, Португалија - 113,8 одсто БДП-а, Шпанија - 112,8 одсто БДП-а и Белгија - 107,4 одсто БДП-а.

Најмање задужене земље су Естонија, чији је државни дуг износио 17,2 одсто БДП-а, Бугарска са 22,5 одсто БДП-а, Луксембург - 28,0 одсто БДП-а и Данска - 29,4 одсто БДП-а.

У односу на последњи квартал 2022. године, у 11 земаља ЕУ је забележен пораст државног дуга, пре свега у Луксембургу за 3,4 одсто, Белгији за 2,2 одсто, Аустрији и Летонији за по 2,1 одсто, у Румунији за 1,7 одсто и у Мађарској за 1,5 одсто.

Квартални пад јавног дуга је забележен у 16 земаља ЕУ, пре свега у Грчкој за 3,0 одсто, на Кипру за 2,5 одсто, у Холандији 1,8 одсто, Естонији 1,2 одсто, Шведској 1,1 одсто, Пољској 1,0 одсто и у Ирској и Италији за по 0,9 одсто.

На међугодишњем нивоу, јавни дуг у односу на БДП је порастао у шест земаља ЕУ, а то су Луксембург за 5,4 одсто, Чешка за 1,7 одсто, Летонија 1,1 одсто, Румунија 0,7 одсто, Бугарска 0,5 одсто, и Финска 0,2 одсто.

Јавни дуг је међугодишње пао у 21 землиа ЕУ, највише у Грчкој за 21,2 одсто, на Кипру за 18,0 одсто и у Португалији за 10,8 одсто.