Издавањe грађевинских дозвола: Најуспешнији Нови Сад, Сомбор, Сремска Митровица...

Ефикасност самоуправа је остала непромењена, те су позитивно решили 85 одсто захтева. 

С друге стране, ширење вируса јесте утицало на поштовање законских рокова због чешћег и дужег одсуства службеника. Највише се каснило са издавањем употребних дозвола – у просеку девет дана дуже у односу на законски рок, за грађевинску дозволу се чекало четири дана дуже, а прекорачење за издавање локацијских услова било је, у просеку, пет дана. 

- Кашњења су забележена у чак 50 одсто градова и општина, док је у 2020. овај проблем имало 15 одсто градова и 12 одсто општина. Пандемија је један од разлога, али и проблем недовољних техничких капацитета и недостатка кадрова, с обзиром на то да су у њиховој надлежности и послови озакоњења објеката и конверзије права коришћења у право својине над земљиштем. Поједностављење и дигитализација поступака легализације и конверзије, по узору на реформу издавања еГрађевинских дозвола, као и омогућавање конверзије без накнаде, сигурно би допринели решавању проблема са којим се држава суочава дуги низ година – каже Тања Вукотић Маринковић, потпредседница Савеза за имовину и инвестиције у НАЛЕД-у и регистратор у АПР-у, који управља системом за подношење електронских захтева.

На зачељу

И по новој и по старој методологији, поједини градови и општине су при дну табеле и евидентно имају проблем са издавањем дозвола. Код градова то је, пре свега, Београд, а ту су и Нови Пазар и Пожаревац, а код општина то су градске општине Звездара, Савски венац, Врачар, Чукарица, али и Стара Пазова и Пећинци па је питање за њих када и како ће да унапреде своју позицију.

С друге стране, увек у врху су Сремска Митровица, Сомбор, Шабац. Чачак и Крушевац код градова, а Ковин, Нови Бечеј и Инђија код општина.

У 2021. електронска грађевинска дозвола се издавала у просеку за девет дана (осам у општинама и 10 у градовима), а употребна за 14, у ситуацијама када инвеститор поднесе исправан захтев.

Изазов и даље представљају ситуације у којима се захтеви враћају на такозвано усаглашавање. У просеку, сваки десети захтев није испуњавао формалне услове (13,9 одсто у градовима и 9,1 одсто у општинама). До усаглашавања може доћи јер инвеститор нема све папире, али то су и случајеви који могу указати на коруптивне радње службеника. Највећи проценат „дораде“ захтева забележен је у великим градовима.

Према новој методологији НАЛЕД-а која у обзир узима не само ефикасност у решавању захтева већ и број службеника којим локална самоуправа располаже, најуспешнији градови у издавању дозвола су Нови Сад, Сомбор, Сремска Митровица, Шабац и Крагујевац, док се међу општинама са више од 500 захтева истичу Сурчин, Сопот, Ковин, Беочин и Нови Бечеј. На зачељу табеле су Бор, Нови Пазар, Зајечар, Јагодина и Београд, а код општина Звездара, Стара Пазова, Пећинци, Бачка Паланка и Врачар. 

Слика се битно мења уколико се изузме однос броја службеника и захтева које сваки од њих обради, будући да није лако утврдити који број од оних који су овлашћени за рад у електронском систему за издавање дозвола заиста на томе и ради. На челу листе градова у том случају су Сремска Митровица, Чачак, Крушевац, Кикинда и Вршац, а на зачељу Београд, Ваљево, Зрењанин, Нови Сад и Нови Пазар. Слично је и код општина – први су Свилајнац, Нови Бечеј, Ковин, Ћуприја и Тутин, а последњи Стара Пазова, Звездара, Земун, Чукарица и Пећинци. 

З. Делић