Истраживање: Свакој 10. мами партнер ограничава приступ новцу

Истраживање које је током фебруара спровела та организација у сарадњи са компанијом Авон, и у којем је учествовало 2.381 мама из свих крајева Србије, показало је да свакој 10. мами (10,5 одсто) партнер ограничава приступ новцу, док 14,2 одсто партнера/мужева сматра да има право да својим женама одређује колико им је новца "довољно".

Осим тога, више од четвртине мајки (26,4 одсто) мора да се правда свом партнеру о томе где су потрошиле новац, а свакој петој мами у Србији  (20,4одсто) партнер не дозвољава да купи оно што жели.

Како се наводи, показало се и да је 5,2 одсто њих било приморано да на захтев партнера и против своје воље позајми новац или прода неку драгоценост.

Такође, и док 26 одсто мама није задовољно начином на који се располаже новцем у њиховом домаћинству, контролу над финансијама своје породице осећа да нема чак 29,4 одсто њих, а посебно је алармантна чињеница да се 17 одсто мама не осећа безбедно поред својих партнера.

Јована Ружичић, оснивачица и директорка "Центра за маме" изјавила је да се

у нашем друштву о економском насиљу као облику родно заснованог насиља веома мало прича, иако оно представља озбиљну претњу по економску сигурност и самосталност мама.

Према њеним речима неки од видова овог насиља су толико дуго присутни у српском друштву, да су постали нормалан облик понашања у партнерској заједници, што је веома забрињавајуће.

"Истраживање је показало да трећина мама има мање приходе откако су маме, него што су имале пре деце, а како се рођењем детета често ствара нова динамика у породици, битно је да маме у том тренутку буду финансијски стабилне", рекла је она.

Како се наводи, осим што економско насиље подразумева контролу над могућношћу жене да стиче, користи и задржи економске ресурсе, а пре свега новац, оно се односи и на забрану или ометање запошљавања, даљег образовања и стручног напредовања, забрану или контролу трошења новца и његово ускраћивање за личне или породичне потребе.

Такође, односи се и на забрану приступа породичном новцу, доношење одлука о трошењу новца без консултације, остављање домаћинства без основних средстава за живот, али и захтевање показивања рачуна, приморавање на позајмљивање новца, уништење имовине и приморавање на одрицање од имовине.

Контролишући обрасци понашања према жени која се састоје од упутстава колико и како да троши, контроле финансија, правдање на који начин је потрошила новац испитан на подузорку мама које су известиле да су изложене таквим понашањем, увек је статистички повезано са образовањем и запослењем жене и бројем деце које имају и исти је у свим регијама Србије.

Истраживање је показало да када је жена запослена пуно радно време – одлучивање о стеченом новцу оба члана партнерске заједнице је у значајној мери заједничко, што је далеко мање изражено у заједницама у којима жена ради пола радног времена или није запослена.

У таквим заједницама је већи и проценат самосталног располагања сопственим новцем и за партнера и партнерку.

Новцем који је самостално зарадила, жена у већој мери самостално и заједничи располаже ако живи у градској средини, и што је већи степен образовања који је завршила.

Такође је евидентно да што је виши степен образовања обоје, одлучивање о издацима, било ситнијим, било крупнијим је равноправније, чиме се још једном потврђује да је образовање заштитни социјални фактор за маме.

"Задовољство расподелом новца у породици утиче на маме, а и на то да ли и како размишљају о потомству - свака четврта мама је рекла да то утиче на одлуку о даљем рађању. Како је наталитет увек тема од интересовања шире јавности, желимо да скренемо пажњу на то да је битно да сви градимо друштво где су статистике до којих је дошло истраживање боље и равноправније", рекла је Ружичић.

Додала је да то може да се ради тако што се залажемо да постоје бољи услови да жена заврши формално образовање и након што постане мама, да се више поштују радна права мама и доследно санкционишу они који их не поштују, да се послодавци стимулишу пореским олакшицама при повратку мама са породиљског одсуства како би се повећале шансе да мама не добије отказ када се врати са породиљског, да маме током породиљског одсуства не примају плату која је мања од оне коју су имале пре тога, да се повећа број вртића и да места у њима буду отворена и за децу незапослених мама.

 "Истраживање је показало да трећина мама има мање приходе откако су маме, него што су имале пре деце, а како се рођењем детета често ствара нова динамика у породици битно је да маме у том тренутку буду финансијски стабилне и економски безбедне. Бројке овог истраживанај потврђују и оно што смо знале – маме које раде и имају већи ниво образовања живе у заједницама где су односи квалитетнији, што је добро за све - за маму, за децу, за партнере, а у крајњу руку и за државу", рекла је Ружичич.

Истраживање је показало и да су маме које самостално или већински самостално подижу децу у незавидној ситуацији.

Подаци показују да када постоји потомство, економско насиље може да траје много дуже од брака, па тако скоро пола тата (44,5 одсто) не плаћа алиментацију за своју децу, а од оних који је плаћају, велики број њих (46,2 одсто) то не ради редовно или је чак и умањивало своје приходе како би судски одређена алиментација била мања.

Иако Република Србија има одређен износ минималног износа алиментације, који усклађује са растом накнаде за малолетне храњенике, чак 91,3 одсто очева у Србији то не поштује.

Истраживање је показало и да је однос тата према алиментацији статистички повезан са временом које проводе са својом децом.