ИСПЛАТИВОСТ ШТЕДЊЕ На динару се нешто и заради, на евру готово нимало

Требало је обићи банке, погледати понуду па израчунати где се највише исплати штедети целе наредне године. У свету се 31. октобар обележава као Међународни дан штедње па су се банке трудиле да оне који ће им поверити новац на чување почасте којим додатним процентом камате ако положе новац око тог датума, па и после. Стопе су се за штедњу у еврима кретале око десет одсто на орочено на годину, како је, конкретно, било 2107. После је дошао пад, па се рецимо 2012. за орочење на исти период стопа преполовила. Данас је камата за евро код већине финансијских кућа 0,25 одсто годишње.

Орочења се нуде, али већина банка омогућава клијентима да улоге подигну када желе уз припадајућу камату. На камате у девизама држави се плаћа порез од 15 одсто па је принос баш мали. Ова година се, по свој прилици, неће разликовати од prеthodnih. Штедише могу више зарадити ако се одлуче да на рачуне положе динаре. Међутим, мало њих се одлучује за ту варијанту, мада штедња у домаћој валути из године у годину бележи раст.

Штедња у Србији  је у сталном порасту и укупна је сада 11 милијарди евра. Од те суме је у девизама десет милијарди а у динарима 70 милијарди. Држава гарантује за улоге до 50.000 евра и своју обавезу је, када је требало, извршавала уредно.

Зашто су банке већ дуже незаинтересоване за прикупљање депозита и не нуде повољније камате?

На међународном тржишту банке се могу задужити по камати нижој од 0,3 одсто годишње. Зато им се не исплати да клијентима дају више од тога. Што се тиче штедиша, они ће новац у банкама и оставити јер ће добити нешто новца, а и ту је сигурније него код куће, бар од лопова. Ту је и поменута сума за коју држава гарантује.

Шта онда да ради штедиша који се интересује за понуду?

Већину њих не муче велике дилеме јер су им улози мали. У Србији има 4,6 милона штедних партија код банка, а до 500 евра улога положено је на чак 3,7 милиона. Ту нема много опција. Свега 379 штедиша има улоге од пола милиона евра.

Веће приходе грађани могу остварити ако се одлуче да новац уложе у инвестиционе фондове. Међутим, већина о томе ни не размишља. Када је пре годину једна банка радила анкету и питала их за ту опцију, многи су је одмах одбацили. За већину су улагање у инвестиционе фондове и начин на који они функционишу слабо разумљиви. Зато остају верни штедном рачуну.

Док они с малим депозитима обично не желе ништа да мењају, они други могли би размислити о томе да део уштеђевине пребаце у динаре. Што се тиче динара, понуда је прилично добра. Банке ту често нуде више камате, али има услова. Тражи се да сума буде минимално 10.000 динара. Камата је 1,5 одсто за орочење од три месеца, а 2,5 одсто за пола године. С дужим орочењем расте и камата: за годину је 3,6 одсто, а за две 5,5. За поменуту суму уз поменту камату за годину може се добити 3.069 динара. Динар је већ подуже стабилан, инфлација на ниском нивоу, пореза на каматни принос нема. Штедише би могле зарадити на динару, а хоће ли то искористити, остаје да се види.

Д. Вујошевић