ИНФЛАЦИЈА УСПОРАВА У новембру додатно успорила, највише допринеле цене хране
БЕОГРАД: Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација је наставила да успорава и у новембру је износила осам одсто, што је нешто ниже у односу на очекивања Народне банке Србије (НБС), саопштила је Народна банка.
Из НБС су навели да слично као и prеthodnih месеци, смањењу инфлације у највећој мери доприноси наставак успоравања раста цена хране, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације, индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета.
Када је реч о месечној инфлацији, она је у новембру износила 0,5 одсто и била је вођена растом цена појединих енергената, струја и природни гас и корекцијом цена цигарета.
Цене хране и безалкохолних пића, у просеку, други месец заредом, имају готово неутралан допринос инфлацији, при чему је раст цена у оквиру прерађене хране 0,3 одсто неутралисан нижим ценама непрерађене хране, - 0,4 одсто, што потврђује стабилизацију кретања на тржишту основних животних намирница.
Томе је, додају из централне банке, допринело попуштање трошковних притисака у производњи хране, на шта указује и кретање произвођачких цена у прехрамбеној индустрији, које су од почетка године закључно с новембром снижене за 2,1 одсто.
Међугодишње посматрано, раст цена хране се, након две године, у новембру спустио на једноцифрени ниво и износио је 9,3 одсто.
Цене енергената су, под утицајем поменутих поскупљења електричне енергије и гаса, на месечном нивоу порасле за 1,5 одсто, раст цена енергената ублажен је нижим ценама нафтних деривата и даљим падом цена чврстих горива.
Међугодишње посматрано, раст цена енергената у новембру био је нешто нижи од укупне инфлације и износио је 7,7 одсто.
Цене производа и услуга у оквиру базне инфлације, међугодишње посматрано, наставиле су да успоравају раст, седам одсто, док је њихова месечна динамика 0,4 одсто, била опредељена сезонским поскупљењем обуће и одеће, као и појединих услуга.
У НБС очекују наставак смањења међугодишње инфлације и у наредном периоду и наводе да ће након што се у децембру нађе на нивоу испод осам одсто, инфлација наставити да успорава и у границе циља требало би да се врати средином 2024. године.
Таквом њеном кретању допринеће ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.