Инфлација и цене енергената највећи ризици наредне године

Ове године у нашој привреди уочена су два основна тренда,- релативно снажан опоравак привреде, али и релативно снажно убрзање инфлације, оценили су аутори најновијег броја ове стручне публикације, коју издају Економски факуктет у Београду и Фондација за развој економске науке.

Додаје се да то карактерише и друге привреде у свету, једино што су оба тренда у Србији интензивнија.

У току године настављен је релативно висок раст запослености по стопи од 2,8 одсто, али је због убрзавања инфлације дошло до смањивања реалне вредности зарада.

Уочено је да је Србија ове године остварила релативно велики прилив страног капитала, како у виду директних страних инвестиција, тако и у облику задуживања у иностртанству, тако да је прилив тог капитала допринео остваривању солидног опоравка привреде у току године.

Упозорава се да спољнотрговински дефицит расте, што је видљивије када се посматрају квартални и месечни подаци, јер су на њу утицали неочекивано добри rеzulttati у првом кварталу ове године, који су последица краткорочних добрих односа извозних и увозних цена које је Србија имала у том периоду.

Аутори Кварталног монитора наглашавају да се прошле и ове године Србија суочава са релативно значајним растом спољног дуга, на шта утичу задуживање државе и приватног сектора, јер се прилив страног капитала остварује на тај начин.

Закључено је да је прилицно извесно да ће фискални дефицит ове године бити око четири одсто БДП-а, што је знатно мање и у односу на првобитни буџет, према коме је планирано седам одсто, и у односу на ребалнас, према коме је коригван на 4,9 процената.

Међутим, упозорено је да је номинална вредност јавног дуга током године значајно порасла на око три милијарде евра.

Квартални монитор у анализи констатује да је монетарна политика и даље експанзивна, каматне стопе нису повећаване, нити је на неки други начин смањивана ликвидност.

Додаје се да су такву монетарну политику спороводиле и друге централне банке у свету и она обележава преференције влада и централних банака које су давале већи значај опоравку привредних активности, него успоравању инфлације.

Аутори анализе оцењују да је врло тешко проценити резултате привреде за наредну годину, јер није сигурно какве ће ће се економске полтике спроводити у свету.

Прецизира се да пре свега постоји велика неизвесност у вези с политикама централних банака, односно када и колико ће повећавати каматне стопе током 2022, јер већ сада има најава неких да ће раста камата бити.

Европска централна банка још није дала такву најаву, али централна банка Енглске, је већ повећала камате, као и многе банке у централној Европи, наводи се у прогнози.

Квалртални монитор подсећа да постоје велики геополитички ризици кољи су довели до раста цена енергената и оцењује да, ако они у већем делу наредне године остану на високом нивоу, то ће негативно утицати на кретање БДП-а свих земаља које у великој мери зависе од увозе енергената, а Србија је једна од њих.

Додаје се да ће тај утицај на привреду бити негативан, само је питање колико.

Аутори публикације наводе да ће цена гаса за нашу земљу, након истека шестомесечног периода договореног са Русијом, извесно бити виша него prеthodnih година и да ће оптерећивати привреду наредне године.

Наведено је да и даље постоје специфични проблеми у јавном сектору који оптерећују привреду Србије.

Наведени су примери ЕПС-а, затим одређени проблеми са високим растом дуга Телекома, али и Србијагаса.

Закључено је да већ сада део гаса који се увози по тржишним ценама оптерећује пословање Србијагаса, а ако се то продужи у дужем периоду и ако дође до повећања цене гаса након следећих преговора с Русијом, онда ће се Србијагас наћи пред одлуком да повећа свима цену, или да остварује губитке, које ће на крају држава морати да преузме на себе.

Очењује се како је могуће да ће сви ти проблеми негативно утицати на опоравак српске привреде и јавне финасије, а колики ће тај утицај бити зависиће од кретања у свету али и од политике владе која ће бити вођена у наредном перидоу.

"Имајући све ово у виду, може се сматрати да је процењена стопа раста од 4,5 одсто, иза које стоје ММФ, Европска комисија и Влада Србије, изгледа прилично добро, али постоје ризици да она буде мања", упозорава се у најновијем издању Кварталног монитора.

Додаје се да, ако би се остварила ова процена раста, наредне године би могло да се очекује раст запослености од два до три одсто, али и релативно скроман раст зарада, пре свега због инфлације која ће бити око пет до шест процената, у зависности од кретања на светском тржишту и политике централне банке.