Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ГЕОЕЛЕКТРАНА Од вреле лековите воде правићемо и струју

06.02.2018. 08:28 08:30
Пише:
Фото: pixabay.com

Стручњаци Рударско-геолошког факултета у Београду процењују да Србија у наредне две године може рачунати на велика улагања у геотермалне изворе за грејање и производњу струје.

Они са стручњацима из Мађарске и Француске, уз подршку Покрајинске владе и Владе Србије, раде два пројекта која треба да привуку инвеститоре.

У оквиру пројекта „Дарлинг”, који наши стручњаци раде с Мађарима, у Војводини и Мачви ће се лоцирати места за изградњу геотермалних постројења за грејање. По речима руководиоца Центра за Рударско-теолошког факултета у Београду обновљиве водне енергетске ресурсе Ане Врањеш, резултати тог пројекта биће доступни представницима свих локалних самоуправа и заинтересованим будућим инвеститорима и корисницима те топлотне енергије из геотермалних ресурса.

Пројекат који наши стручњаци раде с Французима треба да означи пет најперспективнијих локација за коришћење геотермалне енергије за производњу струје.

1 одсто учешће геотермалне енергије

– У Војводини је учешће геотермалне енергије у енергетском билансу један одсто – објаснила је Ана Врањеш. – Највише је користе бањски центри, као средство за загревање објеката. Преосталих 50 одсто корисника су индивидуална домаћинства.

5 година потребно истраживати

Она наглашава да су житељи Војводини у предности јер Панонски басен има највећи геотермални потенцијал. Како каже, Кикинда има највише шанси да у будућности добије геоелектрану, а Суботица и Сремска Митровица се испитују као потенцијалне локације за геотоплане.


Огромна енергетска уштеда

Градња геоелектрана доноси огромне енергетске уштеде. Процењује се да, када би Србија искористила геотермални потенцијал воде само температуре од 20 до 90 степени, могли бисмо заменити трећину топлотне енергије коју потрошимо за грејање становништва и домаћинства.


– Води се рачуна о потенцијалима, али и спремности локалних самопуправа, о томе колико је будућих корисника. Најважнији и најдужи период у припреми пројекта је истраживање и доказивање ресурса. То траје између пет и шест година. Наши пројекти су сада у другој години, односно на половини реализације. После тога треба пронаћи инвеститоре и градити постројења. Истраживања и припреме носе 60 одсто времена и новца – рекла је Ана Врањеш.

Професор Рудско-геолошког факултета Дејан Миленић објашњава да су искуства западних земаља показала да су за те послове инвеститори заинтересовани јер се улагања исплате за око седам-осам година.

– Ако је у питању добијање топлотне енергије, просечна цена инвестиције је један евро по вату – указао је професор Миленић. – Занимљиво, струја је десет пута скупља инвестиција, дакле десет евра ват.

Љ. Малешевић

Пише:
Пошаљите коментар