GEOELEKTRANA Od vrele lekovite vode pravićemo i struju
Stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu procenjuju da Srbija u naredne dve godine može računati na velika ulaganja u geotermalne izvore za grejanje i proizvodnju struje.
Oni sa stručnjacima iz Mađarske i Francuske, uz podršku Pokrajinske vlade i Vlade Srbije, rade dva projekta koja treba da privuku investitore.
U okviru projekta „Darling”, koji naši stručnjaci rade s Mađarima, u Vojvodini i Mačvi će se locirati mesta za izgradnju geotermalnih postrojenja za grejanje. Po rečima rukovodioca Centra za Rudarsko-teološkog fakulteta u Beogradu obnovljive vodne energetske resurse Ane Vranješ, rezultati tog projekta biće dostupni predstavnicima svih lokalnih samouprava i zainteresovanim budućim investitorima i korisnicima te toplotne energije iz geotermalnih resursa.
Projekat koji naši stručnjaci rade s Francuzima treba da označi pet najperspektivnijih lokacija za korišćenje geotermalne energije za proizvodnju struje.
– U Vojvodini je učešće geotermalne energije u energetskom bilansu jedan odsto – objasnila je Ana Vranješ. – Najviše je koriste banjski centri, kao sredstvo za zagrevanje objekata. Preostalih 50 odsto korisnika su individualna domaćinstva.
Ona naglašava da su žitelji Vojvodini u prednosti jer Panonski basen ima najveći geotermalni potencijal. Kako kaže, Kikinda ima najviše šansi da u budućnosti dobije geoelektranu, a Subotica i Sremska Mitrovica se ispituju kao potencijalne lokacije za geotoplane.
Gradnja geoelektrana donosi ogromne energetske uštede. Procenjuje se da, kada bi Srbija iskoristila geotermalni potencijal vode samo temperature od 20 do 90 stepeni, mogli bismo zameniti trećinu toplotne energije koju potrošimo za grejanje stanovništva i domaćinstva.
– Vodi se računa o potencijalima, ali i spremnosti lokalnih samopuprava, o tome koliko je budućih korisnika. Najvažniji i najduži period u pripremi projekta je istraživanje i dokazivanje resursa. To traje između pet i šest godina. Naši projekti su sada u drugoj godini, odnosno na polovini realizacije. Posle toga treba pronaći investitore i graditi postrojenja. Istraživanja i pripreme nose 60 odsto vremena i novca – rekla je Ana Vranješ.
Profesor Rudsko-geološkog fakulteta Dejan Milenić objašnjava da su iskustva zapadnih zemalja pokazala da su za te poslove investitori zainteresovani jer se ulaganja isplate za oko sedam-osam godina.
– Ako je u pitanju dobijanje toplotne energije, prosečna cena investicije je jedan evro po vatu – ukazao je profesor Milenić. – Zanimljivo, struja je deset puta skuplja investicija, dakle deset evra vat.
LJ. Malešević