Где нема великих компанија, мале брзо оду на добош

Пословне банке им често, у сарадњи с државом, Еврпском банком за обнову и развој и Европском инвестиционом банком, нуде кредите повољније од комерцијалних. Многа предузећа их користе, баш као и погодности и подстицаје које нуди држава. Ипак, не успевају сви да се снађу на тржишту. Посебан проблем настане када остану без олакшица након првих година пословања. Кривци за то су дуге године санкција и то што надлежни не успевају брзо да створе добар пословни амбијент.

Највећи проблем настане када банке активирају хипотеку или залогу. Имовина се тада нуди на продају. За неке будуће пословне људе који разрађују бизнис-планове то је шанса да под повољнијим условима дођу до опреме за производњу.

О томе зашто пропадају бизниси који заузимају значајну улогу у сваком елеборату о развоју земље професор на Економском факултету у Беогарду др Љубдраг Савић каже:

– Нема развоја малих бизниса без успешних великих компанија на истом тржишту – објашњава он. – Нажалост, многе наше велике и успешне компаније су пропале током деведесетих година прошлог века и санкција. Зато данас нисмо у прилици да знатније погурамо развој малих бизниса. То вам је у свим великим земљама као пирамида: на врху је велика компанија, а како идемо ка подножју, све је више средњих и малих које се на њу ослањају.

Савић наглашава да ни након 2000. нисмо на одговарајући начин помагали развој тих компанија. Највредније велике су продате, а друге су остале да се сналазе како знају и умеју. Многе нису опстале, велики системи, попут ПКБ-а или комбината „Серво Михаљ” готово су замрли или су им активности сведене на ниво земљорадничке задруге. У таквом амбијенту и малим бизнисима је тешко да крену напред. Зато данас у те воде крећу најчешће они који немају другу опцију.

А шта они који траже начин да крену у бизнис могу очекивати од опреме предузећа која је нуде на продају?

О томе шта је најчешћи узрок проблема с којима се предузетници и мала предузећа сусрећу др Љубодраг Савић каже да многи од њих улазе непромишљено у комерцијалне кредитне аранжмане, односно не процене добро да ли су обавезе које на себе преузмају превелике. Зато многи често заврше у банкроту.

Део одговорности за то сносе и банке, које такође не ураде добру процену. После стиже проблем за обе стране.

На специјализованом сајту „Добош“ нуди се машина за обраду дрвета по 2.800 евра коју је лизинг-компанија „Сожелиз” сместила на плац у Добановцима. Ко жели да срећу окуша у металском комплексу, може то четвороглавом варилицом коју Адико банка нуди за 9.300 евра. У Темерину се нуди универзални струг за 6.341 евро. Далеко је скупља глодалица за округла бружења – 400.000 евра. Ту је и пећ за каљење за скромних 70.000 динара. Много је пољопривредних машина које су морали да врате они којима се није посрећило у агробизнису: рецимо, машина за вађење репе за 615.000 динара, коју нуди Адико банка. Хоће ли новим власницима донети више среће, остаје да се види.

Тек, поменута опрема може се добити и по повољнијим ценама. При првом надметању почетна цена не сме бити нижа од 60 одсто процењене вредности, а на другом од 30 одсто.

Д. Вујошевић