Факултетска диплома не обезбеђује посао

Наиме, током прошлог месеца послодавци су од НСЗ-а тражили  већином раднике с првим, другим, трећим и четвртим степеном стручне спреме. Тако је, показују подаци, тражен 801 радник без занимања и стручне спреме. С истом квалификацијом тражено је 190 манипуланта у производњи каблова и проводника и 131 чистач просторија. С другим степеном стручне спреме прошлог месеца тражено је 142 помоћних грађевинских радника, 90 пакера, 74 шивача текстила, 48 кувара. У септембру су послодавци од НСЗ-а тражили 335 продаваца с трећим степеном стручне спреме или КВ радника, затим 123 магационера, 87 заваривача, 73 бравара, 66 тесара, 49 електрозаваривача.

Од НСЗ-а у септембру је тражено 617 грађевинских техничара са средњим степеном стручне спреме, као и 117 медицинских сестара, 74 администативна техничара, 65 економска техничара, 52 кувара, 48 конобара... За разлику од потражње великог броја радника с вишим степеном стручне спреме или без ње, прошлог месеца тражени су само по један еколог, инжењер машинства, струковни економиста, струковни инжењер саобраћаја, учитељ ... Или, само један пољопривредни инжењер за произовдњу биља.

Потребни инжењери грађевинци

Прошлог месеца је у категорији високе стручне спреме највише тражено дипломираних грађевинских инжењера – 137, затим 64 мастер грађевинских инжењера, 51 дипломирани економиста, 12 доктора медицине, десет професора математике...

С другим степеном високе стручне спреме прошлог месеца од НСЗ-а тражен је по један магистар техничких наука за електронику, магистар техничких наука за електротехнику, специјалиста физијатрије развојног доба и специјалиста офталмологије, као и један организатор пољопривредно-прехрамбеног пословног система, за који је тражен докторат.

Према недавно објављеној анализи сајта „poslovi.infostud”, ове године највише огласа објављено је за послове у трговини и продаји, ИТ, машинству, администрацији и електротехници. Подаци тог сајта показују да је на тржишту послова који је не захтевају висок степен стручне спреме најтеже доћи до кадрова из области неге и лепоте – фризер и козметичар, у угоститељству – кувар, месар, пекар, грађевинарству – армирач, зидар и машинству – ауто-лимар, металоглодач, столар...

Када је реч о стручној спреми коју послодавци траже огласима који се објављују на том сајту, потражња је иста као и од НСЗ-а: и даље је траженија средња стручна спрема или нижа од ње, а потражња за високом знатно је мања. Подаци с тог сајта показују да је од почетка године више од половине послодаваца тражило раднике са средњом стручном спремом, а с друге стране, за свега 11 одсто послова био је неопходан завршен факултет или мастер, а за 35 одсто висока школа. Тако су, како је навео тај сајт, у потрази за пословом у већој мери били кандидати са завршеном вишом школом, факултетом и мастером, него они са средњом стручном спремом, па није било ретко да су факултетлије пристајале да раде и са завршеном средњом школом само да би добиле радно место.

Љ. Малешевић