ЕY: Значајан помак Србије у погледу перцепције корупције
У Србији је у последње две године значајно смањен број грађана који сматрају да су мито и корупција широко распрострањени - са 84 одсто 2015. на 57 процената ове године, показало је истраживање ревизорско-консултантске куће Ернст & Young (EY).
"У односу на 2015. годину у Србији је оптимистичнији поглед на распрострањеност превара, мита и корупције", наводи се у саопштењу EY о резултатима ширег истраживања о распрострањености превара, мита и корупција у Европи, Блиском истоку, Индијиа и Африци.
Србија се тако налази на 20. месту од 41 земље које су учествовале у овогодишњем истраживању, и знатно је боље рангирана од земаља региона, обухваћених истраживањем.
Хрватска, у којој 79 одсто грађана сматра да су преварне радње у пословању широко присутне у земљи, заузела је високо пето место.
Мађарска је на осмој позицији (78 одсто), Словенија је на 11. месту (74 посто), а Бугарска је заузела 14. позицију (68 процената).
Према резултатима истраживања, 79 одсто испитаника у Србији сматра да би кривично гоњење појединаца одвратило руководиоце од превара и корупције.
Истовремено, само 13 процената анкетираних има свест о постојању канала за узбуњивање
Најбоље рангиране на листи и ове године су скандинавске земље.
Земља са најниже перципираном распрострањеношћу преварних радњи у пословном свету је Данска (6,0 одсто), испред Норвешке (10 одсто) и Финске (16 одсто).
На листи од укупно 41 земље, прва три места заузеле су Украјина (88 одсто), Кипар (82 одсто) и Грчка (81 одсто).
Према резултатима истраживања, руководиоци компанија не успевају да поставе адекватне стандарде етичког пословања, па тако 77 одсто чланова управних одбора или руководилаца сматра да је оправдан неки вид нерегуларности у пословању, уколико су оне спроведене у циљу опстанка компаније.
Истраживање је даље показало је да је сваки трећи руководилац спреман да да мито како би задржао или стекао нове пословне прилике, док се само 11 одсто испитаника Србије слаже са овом идејом.
Студија такође открива да су представници млађе генерације (у распону од 25 до 34 године) спремнији да прихвате неетичко пословање.
У прилог томе иде и чињеница да 73 одсто представника млађе генерације сматра да је неетичко пословање оправдано у циљу да се обезбеди опстанак компаније на тржишту, док овакав став дели смо 49 одсто припадника старије генерације (од 45 до 54 године).
Према истраживању компаније EY, само 21 одсто испитаника свесно је да постоје канали за пријаву неетичког понашања у пословању, а у Србији само 13 одсто испитаника има свест о постојању таквих механизама.
Поред тога, 38 одсто испитаника из Србије је рекло да би одустало од пријаве неетичког пословања због забринутости за сопствено напредовање у компанији, а 24 одсто због осећаја лојалности према својим колегама, наводи се у саопштењу EY.