Европска банка за обнову и развој задржала прогнозу привредног раста Србије на 3,3 посто

"Након веома снажног економског резултата у 2021. години, очекује се да ће привреда Србије наставити раст, али по нижој стопи у 2022", пише у извештају објављеном данас на Годишњем састанку ЕБРД-а, који се одржава од 10. до 12. маја у Маракешу и на којем је главна тема "Одговор на изазове у турбулентном свету".



У документу се наводи да рат у Украјини након напада Русије има дубок утицај на привреде свих региона у којима је ЕБРД активан.



У одељку посвећеном Србији, истиче се да је БДП порастао прошле године за 7,4 одсто, надмашивши очекивања, што одражава снажну експанзију извоза и индустрије услед економског опоравка ЕУ, која је главни трговински партнер наше земље.



Кључни негативни ризици по раст БДП-а Србије у овој години, по оцени ЕБРД-а, укључују раст инфлације, повећану неизвесност у вези са геополитичким кретањима и могуће јаче успоравање раста главних извозних тржишта Србије у Европи од очекиваног.



Такође се упозорава на високу изложеност Србије према Русији у погледу увоза гаса.



Пројекција раста тзв. ЕБРД региона за 2022. годину смањена је у новом извештају за 0,6 процентних поена на 1,1 одсто, у односу на мартовску процену, док би у 2023. требало да забележи опоравак по стопи од 4,7 процената.



С друге стране, овај међународни кредитор је благо повећао прогнозу раста Западног Балкана за 0,1 процентни поен, на 3,2 посто за текућу годину, а за наредну годину је остао при мартовској пројекцији од 3,6 процената.



ЕБРД упозорава да су све пројекције подложне великим негативним ризицима, уколико непријатељства ескалирају или ако извоз нафте, гаса и друге робе из Русије буде подвргнут оштријим рестрикцијама.



Међу негативне ризике ЕБРД убраја раст цена нафте и гаса, који су у Европи, како се наводи, изнад историјских максимума и око четири пута више од нивоа у САД-у, што европске произвођаче ставља у неповољан положај у односу на конкуренте.



У извештају се такође констатује да су цене хране снажно убрзале последњих месеци, посебно цене пшенице, кукуруза, соје и других пољопривредних производа, те да поскупљење хране и енергије доприноси инфлаторним притисцима, који су већ били високи због

опоравка глобалне потражње након постепеног укидања ковид мера ограничења. Просечна инфлација у ЕБРД региону достигла је 11,9 процената у марту 2022, приближавајући се нивоу који је последњи пут виђен крајем 2008, наводи се у документу.

ЕБРД смањила је прогнозе економског раста бројним земљама у централној и југоисточној Европи у новом, мајском извештају "Економски изгледи региона" представљеном на Годишњем састанку банке у Маракешу, који је почео данас.



Према новим пројекцијама ЕБРД-а, прогноза раста Хрватске за 2022. снижена је за 0,2 процентна поена (pp) на 3,0 посто, а за идућу годину је срезана за пола процентног поена на 3,5 одсто, у односу на предвиђања из марта.



Овогодишња стопа раста Словеније износиће, по ЕБРД-у, 3,5 посто, што је за 0,1 pp ниже него што се очекивало у марту, док је за 2023. годину процена смањена за 0,8 pp на 3,0 одсто.



Албанији се предвиђа раст БДП-а од 3,0 процента у овој и од 3,3 посто у наредној години, нижи за 0,3 pp, односно за 0,2 pp респективно у поређењу с мартовским извештајем.



Прогнозе раста економија у региону Западног Балкана су углавном остале непромењене, а једино је за Босну и Хереговину процена за ову годину повећана за 0,7 pp на 3,0 одсто. За Црну Гору, Северну Македонију и косовску привреду, процена раста за 2022. остала је непромењена, на 3,7 посто, 3,0 процента и 4,0 одсто респективно.



ЕБРД такође предвиђа да ће привреда Украјине пасти ове године за 30 посто, у Русији очекује пад од 10 одсто, а у Белорусији од 4,0 процента.