ЕБРД очекује опоравак Србије,улаже око 700 млн евра у 2021.
ЛОНДОН/БЕОГРАД: Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) планира ове године да уложи у Србији око 700 милиона евра, а нова председница ЕБРД Одил Рено-Басо, која данас започиње онлајн "посету" Србији, каже за Танјуг да та финансијска институција очекује успешан опоравак Србије у овој години и да има оптимистичне прогнозе.
Рено-Басо ће се, данас и сутра, "састати" са премијерком Аном Брнабић и министром финансија Синишом Малим, који је и гувернер Србије у ЕБРД-у, затим са потпредседницом владе и министарком енергетике Зораном Михајловић, као и са гувернерком НБС Јоргованком Табаковић, а имаће састанке и са представницима приватног сектора и кључних банака у Србији.
Србија је имала снажан раст пре кризе захваљујући одговорној финансијској политици Владе Србије, реформама и подршци приватном сектору. То је препознато и континуираним повећањем страних директних инвестиција. Након пандемије коронавируса, уверени смо да ће Србија бити у добром положају да искористи трендове у вези са међународним ланцима снабдевања који имају за циљ да их учине мање рањивим и сигурнијима, рекла је Рено - Басо.
Како је навела, здрава инвестициона клима и близина тржишту ЕУ биће важни за привлачење инвеститора.
Истиче да Србија има пуно потенцијала, укључујући и локалне људске ресурсе, као и да у ЕБРД верују да ће у Србији ускоро бити још више инвестиција.
Када је реч о плановима ЕБРД за ову и наредне године, каже да ће обезбедити финансијска средства како би се наставило кредитирање малих и средњих предузећа у еврима, а све више и у динарима.
Такође, финансираћемо инвестиције домаћих и страних компанија из приватног сектора које доприносе стварању нових радних места, доносе у Србију нову, зелену технологију и подстичу коришћење домаћих истраживачких и инжењерских талената, рекла је Рено - Басо.
Такође, наводи да ће ЕБРД подржати опоравак који ће бити оријентисан ка зеленој економији, стварању нових радних места, уз коришћење локалног знања.
То ће бити пројекти попут улагања у обновљиве изворе енергије, увођење градског превоза на електрични погон, обнављање јавних и стамбених зграда како би се побољшала енергетска ефикасност, увођење паметних бројила за струју, даљу модернизацију даљинског грејања и железничког и путног саобраћаја, додала је она.
Коментаришући утицај кризе на Србију, каже да је пакет Владе Србије за помоћ приватном сектору био благовремен, снажан и обиман.
Тако су предузећа у оквиру пакета добила финансијску помоћ за исплату минималних зарада, уведена је обиман програм гаранција у циљу подршке континуираном кредитирању МСП, пружена је и подршка одређеним секторима попут туризма, док је једнократна новчана помоћ додељена свим пунолетним грађанима, напомиње Рено - Басо.
С обзиром на то да би најновије мере могле довести до тога да, како каже, јавни дуг премаши 60 процената БДП-а, било би важно да нове мере које се евентуално разматрају буду усмерене на оне секторе и грађане који су највише погођени кризом.
Рено - Басо је навела да је ЕБРД, одговарајући на хитне потребе привреде, у Србију уложила укупно 679 милиона евра 2020. године.
Кредитним линијама смо у партнерству са партнерским банкама обезбедили 480 милиона евра подршке приватном сектору и малим предузећима, чиме смо подржали стотине малих предузећа у Србији. Поред кредитних линија, корисници су добили и подстицајне грантове и техничку помоћ коју финансира ЕУ, рекла је она.
ЕБРД је у сектору инфраструктуре обезбедила кредит од 85 милиона евра за изградњу деонице Ниш - Плочник Аутопута мира која ће, додаје, повезати Ниш, Приштину, Тирану до албанске луке Драч, побољшавајући повезаност и олакшавање трговину у региону.
Напомиње да је банка, поред путне инфраструктуре, подржала Србију да побољша дигиталну инфраструктуру и финансирала пројекат увођења брзе широкопојасне интернет инфраструктуре у руралним областима и дигитализацију 80.000 домаћинстава и 600 школа.
Током 20 година од чланства Србије у ЕБРД, инвестирано је више од 6,6 милијарди евра у скоро 300 пројеката, нагласила је челница ЕБРД.
Ефекат наших инвестиција види се свуда, у свим секторима, великим предузећима, као и малим приватним предузећима. ЕБРД је водећи инвеститор у подршци обновљивим изворима енергије, енергетској ефикасности и преласку на угаљ, казала је.
Утицај рада ЕБРД може, како каже, да се види и у новим ветропарковима у Војводини, проширењу Аеродрома Београд или новој депонији и постројењу за енергију из отпада у Винчи, што је тренутно у изградњи.
Такође смо дали свој допринос добро вођеном, модерном и отпорном банкарском сектору и деловањем преко њега. Поред обезбеђивања финансирања, наш рад обухвата и подршку влади у развоју нових политика у различитим секторима попут енергетике и у вези са актуелним питањима, као што је изузетно важна стратегија за државна предузећа да се побољша њихов надзор, управљање и ефикасност, наводи Рено - Басо за Танјуг.
По питању зелене енергије, каже да последњих година у Србији постоји општа промена свести, става и спремности за решавање тог огромног изазова, као и да ЕБРД подржава тај тренд на свим нивоима.
Водећи смо финансијер за два највећа ветропарка, спроводимо наменске програме за подршку инвестицијама у енергетску ефикасност резиденцијалног сектора и МСП и пружамо саветодавне услуге у вези са политикама за осмишљавање одрживе енергетске стратегије и аукција за обновљиве изворе, навела је она.
ЕБРД припрема и инвестиције у модернизацију даљинског грејања, укључујући прелазак са угља на гас, соларну и геотермалну енергију.
У сарадњи са ЕУ и Енергетском заједницом у оквиру Регионалног програма за енергетску ефикасност, ЕБРД ће подржати пројекте за побољшање енергетске ефикасности у резиденцијином и МСП сектору.
Већ радимо са неколико градова на развоју иновативних модела финансирања преко топлана како бисмо подстакли реновирање стамбених зграда, који су највећи потрошачи енергије, рекла је Рено - Басо.
Поред тога, то је и економски императив, јер угаљ није јефтин, а с обзиром на све већи тренд усвајања нето нултих циљева међу предузећима и могућег увођења пореза на угље-диоксид за увозне производе, српски извозници ће морати да се прилагоде и захтеваће енергију из обновљивих извора, закључила је директорка ЕБРД.