Дужницима појефтинили и готовински кредити

Ових дана боље пролазе они који су се одлучили да потпишу уговор с варијабилном стопом за позајмице у домаћој валути. Стопа према којој се рачуна фиксна камата за динаре зове се белибор и већ месецима иде силазном путањом. У априлу је била 3,11 одсто, а сада се креће на ниову од 2,14 процента. То се односи на шестомесечни белибор, који се најчешће налази у уговорима о кредитима. На снижавање те стопе пресудно су утицали макроекономска стабилност и повећање кредитног рејтинга Србије.

Белибор је стопа по којој најквалитетније банке у Србији једна од друге позајмљују динаре. Од белибора директно зависи кретање позјамица за домаћу валуту. Када формирају цену кредитног проозвода, банке на белибор зарачунавају своју маржу и тако добијамо производ који ће се понудити тржишту. При томе, банкари нуде и кредите с фиксном стопом, али и оне с варијабилном, која зависи, када су динари у питању, баш од кретања белибора. Уколико он крене силазном путањом, као што је сада случај, и камата, па самим тим и рата, иду надоле. Код фиксне камате тај параметар није од значаја, односно ту је рата иста од прве до последње, као и стопа.

Клијенти банака који су изабрали варијабилну стопу прилично ће заштедети због ове ситуације. Рецимо, клијент који је узео готовински кредит од 800.000 динара, а на рок од осам година, уз стопу од 7,25 одсто а с кретањем шестомесечног белибора, за месечну рату ће банци избројати 11.900 динара уместо 12.300.

У Србији су убедљиво најпопуларнији готовински кредити. Они се већ неколико година готово листом узимају у домаћој валути. Концем септембра укупна сума задужења за њих била је 466,9 милијарди динара. Тражња за готовинским кредитима је целе године прилично велика тако су од краја прошле године па до краја септембра порасли 22,7 одсто. Остали зајмови у истом периоду бележе много мањи раст – нижи од два одсто.

Клијентима који су узимали кредите у домаћој валути уз варијабилну стопу белибор дуго није био наклоњен. Та стопа је годинама била близу десет одсто. Било је година када се белибор кретао и далеко више. Тако је, рецимо, остало записано да је 2007. био 13 одсто. Након те године настављен је раст па је стигао до 18 одсто у 2008. Године 2108. камата за готовинске кредите у домаћој валути била је 18,20 одсто. Сада је бар десет процената нижа. 

Осим готовинских кредита у домаћој валути, снижење белибора отворило је могућност и за пад камата код дозвољеног прекорачења по текућем рачуну. Минус, међутим, неће тако брзо надоле. Банке га држе на високом нивоу јер је то сигурна и добра зарада, а правдају се и чињеницом да је то ризична позајмица. Зато клијентима који су принуђени на то да живе на минусу остаје да гледају која банка има најнижу цену те позајмице. Тренутно је то ПроКредит са стопом од 9,9 одсто. Код осталих је она од 20 до чак 30 процената. А све то јасно говори да би требало планирати и подићи готовински кредит на време уместо да се користи позајмица по рачуну. Не само што је кредит у динарима јефтинији већ пада и цена код варијабилних аранжмана с банкама.

Д. Вујошевић