ДРИ предлаже увођење термина „ПРЕВАРЕ У ВЕЗИ СА ХРАНОМ” у прописе Ево у чему НАЈВИШЕ ОБМАЊУЈУ потрошаче

Ревизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, те је ДРИ дала препоруку Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да се у оквиру законске регулативе уведе термин „преваре у вези са храном”.

Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор Душко Пејовић изјавио је на представљању извештаја да је за заштиту живота и здравља становништва од примарног значаја коришћење хигијенски исправне хране.

„Да би се то обезбедило, потребно је уредити систем производње, промета, контроле и потрошње хране, било да се ради о храни домаћег порекла или храни која потиче из увоза”, казао је Пејовић.

Први закључци указују да плански и законодавни оквир у области безбедности хране нису у потпуности успостављени, као и да преваре у вези са храном нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, што доводи до негативне перцепције потрошача о систему безбедности хране. Виши саветник у ревизији ДРИ Александар Глигоријевић рекао је да су инспекцијске службе утврдиле обмане потрошача код производа као што су чоколада, кафа, мед, сир, црни хлеб и ракија.

„Обмане су најчешће код чоколаде, која се заправо представља као чоколада, а најчешће је то шећерна табла. Сокови који не садрже одређени ниво воћа, као што је наведено у декларацији производа, кафа која садржи сурогате, као и мед коме се додаје глукозно-фруктозни сируп”, казао је Глигоријевић.

Државна ревизорска институција дала је препоруку Министарству пољопривреде да изради плански акт управљања кризним ситуацијима у области безбедности хране, да предложи Координационој комисији формирање Радне групе за храну у циљу усклађивања инспекцијског надзора у области хране, као и да предузме активности у циљу транспарентног информисања јавности о постојању ризика по здравље, који узрокује храна. Министарство здравља добило је препоруку да у потпуности регулише услове хигијене хране у пословању храном и општих услова за безбедност хране, као и да у случају уступања лабораторијских испитивања, избор лабораторије спроведе у складу са Законом о безбедности хране. Управа за ветерину добила је препоруку да у континуитету спроводи Програме мониторинга хране из свог домена надлежности.

Други закључак указује да институционални оквир предвиђен Законом о безбедности хране није ефективно успостављен, а активности Стручног савета, основаног 2017. године, нису допринеле процени ризика у области безбедности хране на националном нивоу. Један од проблема јесте и недостатак континуитета у мониторингу хране.

Циљ ревизије је био да се утврди у којој мери су надлежни органи 2023. године ефективно успоставили систем безбедности хране у Србији и да ли постоји простор за унапређење, а извештај из ове области је рађен први пут. Државна ревизорска институција спровела је ревизију сврсисходности пословања „Безбедност хране у Србији” у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарству здравља, Управи за ветерину, Управи за заштиту биља и Дирекцији за националну референтну лабораторију.

Д. У.