Дневница сезонцима од 1.200 динара па до 2.500

То се, захваљујући агенцијама за запошљавање и студентским задругама, може и урадити, а колико ће се зарадити зависи од врсте и тежине посла, као и од времена које се проведе на радном месту. У просеку, сатница је око 150 динара, али се може, за неке теже послове, попети и до 250, па се дневно може зарадити од око 1.200 динара, ако се на послу проведе осам сати, па и до 2.500, ако се ради дуже.

Иако су сезонски радови у пољопривреди у пуном јеку, понуда тих послова није велика. Ипак, било је потребе за радницима за брање малина и вишања, а дневнице су различите и углавном се договарају с послодавцем. Тако је за брање вишања сатница око 200 динара, док се за брање малина може договорити плаћање по килограму или по сату. Неки послодавци обезбеђују смештај и храну и тада је дневница нешто нижа. Како кажу у посредничким агенцијама, за те послове све се мање тражи радна снага преко њих, а разлог је у томе што је за обављање неких послова, посебно у винограду, потребан добро обучен радник. Због тога многи послодавци обуче раднике и након тога их годинама самостално ангажују. Слично је и када је у питању понуда послова у угоститељству, пошто је власницима ресторана и кафића приликом избора кога ће запослити најчешће пресудна препорука и директан контакт с кандидатом.

У студентским задругама веће понуде сезонских послова у пољопривреди нема и та врста ангажмана за студенте се веома ретко нуди, али они који желе да раде, могу изабрати неколико послова из стандардне понуде. По речима директорке Студентске задруге „Прави победник”  Валентине Крстић Будимировић, студентима су на располагању различити послови, а најактуелнији су дељење флајера, рад у маректима на попуњавању рафова, као и утовар, истовар, достава. У зависности од тежине посла, разликују се и зараде, па се на сат може зарадити од 150 до 250 динара.

– Студената заинтересованих да раде преко студентске задруге има током целе година, посебно када имају мање обавеза, односно када није испитни рок – каже Валентина Крстић Будимировић. – Будући да је крај школске године, јављају се и средњошколци спремни да раде. Наравно да и за њих има посла, али они не могу да раде неке теже послове па их углавном ангажујемо за дељење флајера или рад у маркетима.

По њеним речима, понуда послова за рад у рестораним и кафићима

Током лета веома су тражени радници у угоститељству и у земљи, али и ван ње. То је и разлог што много грађана Србије одлази на привремени рад у земље које имају море, пре свега Хрватску, Грчку и Црну Гору. Наравно, зараде су далеко више него у Србији, на њихову висину утиче врста посла који се ради, а сви детаљи ангажмана договарају се с послодавцима. Треба рећи и да до посла у земљама Европске уније лакше долазе они који имају пасош неке од земаља чланица. 

Такође, многи одлазе да раде на бродовима, а осим радника у угоститељству, на тај корак се одлучују и музичари, фотографи, трговци, козметичари...

је веома скромна, а преко студентских задруга углавном се ангажују радници за обављање помоћних послова – испомоћ у кухињи, прање чаша, продаја сладоледа и слично, а дневница је око 1.200 динара.

Слична је понуда и у Студентскј задрузи „Омега дил” па се за дељење летака, испомоћ у маркетима, чишћење магацина, селидбе... на сат може зарадити од 180 до 200 динара. Недавно је, по речима Александре Липотановић из те задругем, било посла и у расаднику, а тражили су се и радници за рад у производњи у фабрици, где је сатница била 200 динара.

Д. Млађеновић