ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДА ИНФЛАЦИЈА КРЕНЕ УНАЗАД Половина јула без раста цена
Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије Милан Трајковић изјавио је да у првих 15 дана јула није било раста цена и да је могуће да месечна инфлација буде негативна, први пут после више од две године.
Он је рекао да се очекује да се у другој половини ове године месечна стопа инфлације спусти на 1,3 одсто у просеку.
Када гледамо међугодишње, инфлација успорава, достигла је максимум у марту - 16,2 одсто, а сада је 13,7 одсто. И даље имамо неки месечни раст цена. Оно што је добро да и тај месечни раст цена успорава. У периоду када смо се суочавали са највећон инфлацијом - од априла прошле до фебруара ове године, месечна инфлација у просеку износила је 1,3 одсто. Последњих неколико месеци износи око 0,7 одсто месечно", истакао је он. Трајковић каже да је увезена инфлација озбиљније успорила, када је реч о светским ценама енергената и светским ценама хране, одређених сировина и метала, а да је укупна инфлација у земљама које су највећи спољнотрговински партнери за Србију, такође успорила, али не у некој знатнијој мери.
Када је реч о пољопривредној сезони, Трајковић истиче да је она за сада просечна, да оно што се десило у мају и јуну за сада није имало неки знатнији утицај на укупну пољопривредну сезону и да тек треба да се види који ће бити приноси кукуруза и индустријског биља.
- Што се тиче наше пројекције, она је непромењена. У односу на мај ове године и у односу на фебруар, видимо да би међугодишња инфлација требало сваког месеца да успори за по један процентни поен и да се од септембра нађе на неком нивоу између 10 и 11 одсто, а да се до краја године спусти на ниво од осам одсто и да затим у границе циља НБС, који износу 4 плус-минус 1,5 уђе средином следеће године. Може да се деси и који месец раније - објаснио је он.
Напомиње да Народна банка једноставно жели да буде сигурна да ће се инфлација спуштати жељеним темпом и додаје да се базна инфлација не смањује темпом који би сви желели. Како каже, то је разлог зашто је Европска централна банка повећала референтну каматну стопу и то је један од разлога што смо је и ми повећали.
- Можемо да кажемо да је удео увезене инфлације у Србији сада мањи – нагласио је Милан Трајковић. - Инфлација је у јулу била 13,7 одсто међугодишње. Међутим, да није било раста цена поврћа од почетка године, она би била за неких 1,5 процентних поена нижа.
Према резултатима анкете агенције Ипсос, представници финансијског сектора очекују да ће инфлација за годину дана, у јуну 2024. године, износити 8 одсто, објавила је Народна банка Србије (НБС).
Инфлациона очекивања су, према резултатима последње, јулске анкете агенције Блумберг, и нижа пошто, према њима, очекивана инфлација у јуну 2024. године износи 7 одсто. Очекивања привредника су се, наводе из НБС, смањила први пут након седам месеци када су износила 10 одсто, а у јулу су износила 9,8 процената.
Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она су и код финансијског сектора и код привреде нижа од краткорочних очекивања. Тако су очекивања представника финансијског сектора за две године унапред повећана са 4,5 одсто у мају на 5 одсто у јуну, док су за три године смањена на 3,7 одсто, са 3,8 одсто у мају и налазе се унутар граница циља Народне банке Србије.
И средњорочна очекивања привредника за две године унапред су такође смањена и то са 7 одсто у мају на 6,8 одсто у јуну, док су за три године унапред очекивања остала непромењена износе 5 одсто. Из НБС оцењују да резултати анкете који се односе на две и три године унапред указују на то да и финансијски сектор и привреда очекују ублажавање инфлаторних притисака у наредном периоду и постепено враћање инфлације у границе циља у средњем року.
Д. Мл. - Е. Д.