Цене дувана расту спорије од плата, биће више пушача

Директор Института Јован Зубовић констатовао је да је годишња стопа раста цена цигарета у Србији испод нивоа раста зарада и да су зато у последње две године дувански производи младима све приступачнији што би могло да се настави.

Према анализи нових законских решења на основу података добијених истраживањима о употреби дуванских производа и илегалном тржишту у Србији он је констатовао да би број пушача могао бити 2025. године већи за 300.000 односно 450.000 у зависности од модела.

Зубовић је оценио и да измене закона упркос планираном увећању акциза на дуванске производе не обезбеђују услове да се испуне обавезе које је Србија преузела у вези са директивом ЕУ о акцизама.

Додао је да је невероватно да је у образложењу закона наведено да се водило рачуна да се не промени структура тржишта и нагласио да би управо то морао бити циљ како би се контролисало пушење и његова друштвена штетност.

"Акциза би требало да надоместе трошкове здравства због обољевања пушача", рекао је он.

Како је констатовано пропуштена је прилика да се укључи више актера у расправу о изменама закона и акцизном календару до 2025. године и предложио да се утиче сада док је још увек могуће.

Институт је презентовао и резултате истраживања о употреби дуванских производа по којима је у Србији 37,9 одсто пушача а тек нешто више су то мушкарци него жене.

Просечан пушач запали 16,6 цигарета дневно а за годину дана 9,5 посто пушача је неуспешно покушавало да остави пушење пре свега због цене, а онда због здравља.

С јесени прошле године када је истраживано за цигарете се просечно издвајало 1.600 динара недељно, а за дуван за мотање 590 динара, па су удели у просечној плати били око 12,6 одсто за цигарете односно 7,3 одсто за дуван.

Утврђено је да пола испитаника подржава ценовне мере за контролу пушења, а нешто више од тога је уз неценовне мере, док само 10 посто испитаника сматра да су цигарете јефтине.

Истражујући илегално тржиште Институт је констатовао да када су у питању цигарете оно готово да не постоји јер обухвата 2,6 посто пушача, док је код дувана за пушење илегално преко 90 посто укупног тржишта.

Илегалне цигарете су по правилу легално произведене и прокријумчарена без плаћања дажбина а истраживачи су се сусрели са паклицама из Кине, Бугарске и Северне Македоније.

Према подацима добијеним истраживањем у Србији потроши 3,9 тона дувана за пушење непознатог порекла дневно што је 1,4 хиљаде тона годишње.

Директор канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији Маријан Ивануша учествујући у онлајн скупу истакао је да Србија спада у земље у којима се највише пуши и да су последице јако озбиљне.

"Пушење је водећи спречљив разлог смрти. Због ковид 19, у 2020. години у Србији ће умрети 10 пута мање људи него од последица пушења" оценио је он.

Додаје да су мере контроле употребе дувана у Србији непотпуне, и да се њихово спровођење не контролише довољно.

"Пуно је тога што треба да урадимо овде заједно у Србији. Дуванска индустрија је јако снажна, и ако не радимо као један тим тешко ће бити да се постигне напредак у подручју контроле пушења,и здравља људи који овде живе", рекао је он.

Виолета Вујовић са Институт за здравствена истраживања и политику Унивезитета Илинојис у Чикагу који финансира вишегодишњи међународни пројекат чији је циљ унапређивање политике опорезивања дуванских производа истакла је да Институт економских наука коодирдинира истраживања у шест земаља региона док је укупно 16 земаља укључено.

"Наша мотивација за пројекат у региону је била та што док Институт није почео да ради није било података који би могли да буду подлога измене пореске политике у опорезивању дувана", рекла је она.

Додала је да сада има пуно података заснованих на истраживањима и нагласила да без ригорозног истраживања и јаких истраживачких података не може да постоји добра економска политика.