Бајатовић: Планирамо и изградњу гасне централе
БЕОГРАД: Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић каже да то предузеће планира да, заједно са Електропривредом Србије или неким другим партнерима, изгради гасну централу.
"Сада размишљамо о томе да можда заједно са ЕПС или неким другим партнерима кренемо да градимо и неку гасну централу. Треба да завршимо проширење Банатског двора, вероватно га нећемо више проширивати само на Банатски двор него на суседно лежиште Честерег, па неће бити 750 милиона кубних метара гаса већ 1,5 милијарду", рекао је Бајатовић за Танјуг говорећи о новим пројектима Србијагаса.
Он је додао да постоји могућност да се релативно брзо крене и са радовима на израдњи још једног подземног складиште у Итебеју.
"Можда се усудимо да кренемо реалтивно брзо и са подземним складиштем Итебеј и чекамо да НИС заврши експлоатацију тамо, пошто они имају концесије везано за то", рекао је Бајатовић.
Што се тиче самих гасовода, он је казао да треба да буде завршена гасна интерконекција Ниш-Димитровград-Софија, где је, такође, Србијагас инвеститор.
Додао је да ће изградња тог гасовода бити готова у октобру ове године.
"А требало би да се уради и гасификација, интерконекција, са Северном Македонијом и ја очекујем да ће то бити готово до краја следеће године. То је тај правац Лесковац-Владичин Хан-Врање-македонска граница. Ту смо морали да мењамо профил цеви и да повећавамо притисак од оног првобитно пројектованог, али све је то успешно", рекао је Бајатовић.
Навео је да се завршавају и гасоводи у Краљеву и Трстенику.
Ове године ће бити завршени гасоводи Александровац-Тутин, као и Београд-Ваљево, рекао је Бајатовић.
Додао је да се завршавају и гасоводи у Краљеву и Трстенику.
"Нешто ситно је остало још у Београду да се заврши, а комплетна Војводина је завршена. Такође комплетан Браничевски округ ће бити завршен ове године, а очекујемо да почнемо гасификацију Пирота, да завршимо гасификацију Лесковца, затим гасификацију Врања, Владичиног Хана и Ваљева. Гледаћемо да ове године буде започета гасификација у Убу. Можда буде још негде зависно од финанасијске могућности Србијагаса", рекао је Бајатовић.
Напомиње да је рок изградње обично три године.
"Ово нам је све потребно, пре свега, због фабрика које су уговорене у тим градовима. Тако да ми очекујемо да доста тога буде урађено у овој години. У идућој години, односно за две године очекујемо да буде завршено Параћин -Зајечар-Лука Прахово, то је један огроман гасовод због индустријског парка који се очекује у луци Прахово. То су заиста велики планови али и да гасификујемо исток Србије. То очекујемо да буде готово крајем 2025. године", истакао је Бајатовић.
Додаје да ће почети и радови од Златибора до Сјенице, укључујући и Прибој и Пријепоље, у другој половини ове године, што би требало да буде завршено за две године.
Како је рекао, у овом тренутку не може да каже да ли ће бити започета и нека локална дистрибуција, јер ће све зависити од тога колико новца Србијагас имати на располагању.
"За поменуте гасоводе обезбеђене су кредитне линије са државним гаранцијама, тако да ту немамо проблем са финанасирањем - новац је обезбеђен, а за дистрибуцију Србијагас мора сам да се снађе", објаснио је Бајатовић.
На питање колико Србија годишње троши гаса и да ће се на глобалном нивоу све више трошити гас, с обзиром да је то еколошко гориво, Бајатовић је рекао да ће према проценама Србијагаса ове године у нашој земљи бити потрошено најмање 2,86 милијарди кубика гаса.
"Од пре три или четири године, када смо користили неких две милијарде и можда нешто чак и мање, ми смо сада повећали потрошњу од тог периода за 20 одсто. Исто тако очекујемо да ови прикључци које смо спомињали нарасту на 320.000 или 330.000, а у наредне две или три године на неких 400.000 или 420.000 индивидуалих прикључака за гас. Према томе, с обзиром на број фабрика чија се изградња најављује и пуштање у рад, а сви траже гас, очекујемо да ће можда већ идуће године потрошња сигурно превазићи три милијарде кубика гаса", рекао је Бајатовић Танјугу.
Званични план је, додаје, да 2030. године Србија троши 4,7 милијарди, од чега највише у индустрији.
На питање колико је гас еколошки енергент, Бајатовић јер рекао да свакако јесте.
"Због геостратешких разлога се сада као бежи од гаса, али у ствари нико не бежи од гаса, многи купују руски гас тако што се он шверцује, само се праве други папири... Европска комисија је то донела, а и на светском нивоу се сматра, да су гас и атомска енергија прелазни енергенти за прелазак на зелену енергију. Према томе гас јесте еколошко гориво", рекао је Бајатовић.