Апел стручњака: Купите дрва што пре, цене ће бити још више

Надам се да ће тема енергената за огрев доћи на дневни ред Владе Србије и да ће она искористити свој ауторитет да у разговору са кључним играчима на тржишту успостави стабилан ниво цена, а уколико се то не догоди, цене ће бити још више, упозорио је Главоњић у изјави Танјугу.



Он каже да се таква ситуација са огревом није десила у протеклих 30 година и да је последица огромне потражње за огревним дрветом и дрвним пелетом, те да је тржиште одреаговало у сегменту цена.



У овом тренутку наша калкулација показује да је цена ипак мало превисока у односу на трошкове производње. Од средине маја до средине јуна цене пелета порасле су између шест и осам хиљада динара, а да при томе није било неког значајнијег раста инпута из којег се оне производе. То је претерано, казао је Главоњић.



Навео је да је у Скопљу цена пелета крајем јуна била 305 евра, у Бањалуци 294, у Београду 363, у Загребу 417 и у Љубљани 362 евра, а истовремено у Италији је цена била 372, у Чешкој 330, а у Аустрија 367 евра.



То значи да су цене у Београду више него у Словенији и да је она скоро иста као у Аустрији, што је незабележено. То говори колико је изражена потражња па и криза, истиче Главоњић.



Напомиње и да је велики дисбаланс између понуде и потражње која је страховита велика.



Понуда је релативно задовољавајућа, али нижа од потражње. То је једна ненормална ситуација са тржишног и економског аспекта да расту и цене и потражња. Логично је да када цене расту пада потражња, наглашава професор.



Он наводи да се ове године у припреми за грејну сезону велики број домаћинстава који се грејао на гас или неко друго гориво одлучио да у резерви има једну сигурну варијанту, плашећи се пре свега високих цена, а та резервна варијанта у Србији је огревно дрво и пелет.



Главоњић каже да у нашој држави сваке године око 110.000 домаћинстава користи дрво и пелет и да ту нема никаквих проблема у смислу снабдевања и цена које су биле стабилне.



Међутим, ове године ће тај број домаћинстава бити значајно већи и то је један од разлога за повећану потражњу. Људи на тржишту сада више не питају за цену већ имате ли робу и могу ли да је добијем, наводи Главоњић.



Он каже да су прва три месеца ове године предузећа имала проблема са снабдевањем дрвне сировине од које се прави пелет, али се сада ситуација поправила, али додаје да је то што је тада пропуштено тешко надокнадити.



Нешто се надокнађује увозом који расте из месеца у месец и Србија је у прва четири месеца увезла 37,5 хиљада тона, наводи професор и додаје да је то 45 одсто укупног увоза за прошлу годину.



Остали добављачи дрвне сировине имају скоро дупло вишу цену у односу на Србијашуме, која трпи велики притисак од индустрије пелета, плоча, домаћинстава и осталих. Они се труде да произведу, али је потражња неколико пута већа од онога што они успеју да производу, констатује Главоњић.



Оцењује да је забрана извоза дрвног огрева и пелета добра мера, али наглашава да Србија и пре тога није била велики извозник.



Истиче, међутим, да би следећи корак требало да буде разговор надлежних са кључним играчима да би се смањиле цене, јер су оне екстремно високе.



Што се тиче угља, Главоњић каже да га нема на складиштима последњих месеци и да је то велики проблем, али да је то био проблем и прошле године.



Има најава да ће се угаљ увозити. Наш пресек показује да на стовариштима има више угља из увоза него из Србије. То значи да највеће количине из домаће производње иду у термоелектране, констатује Главоњић.